Sandra Silađev kao srpsko ogledalo (Ženska mitologija, deo prvi)

Duži vremenski period posmatramo svet njenim očima i sve što smo shvatili jeste da smo tragikomični. Ona oponaša sve naše verzije i trudi se da nas razume, oseti, često i podseti na ono što smo zaboravili. Nesebično odašilja svoju dobru nameru sa dečijim ciljem da menja svet i globalnu šizofreniju dokumentuje na društvenim mrežama. Pogledajmo u Sandru Silađev kao u ogledalo i zapitajmo se, šta je to što vidimo.

 

Zašto je ’’žena’’ u Srbiji etiketa?

Ne mislim da je samo u Srbiji položaj žena težak. Žene su takve. S jedne strane, mogu da zatrudne neželjeno i mogu da budu silovane, a s druge strane, nemaju baš od društva podršku što se tiče spajanja novca i zarade sa majčinstvom. Onda se baš na toj okosnici događa i moralna priča u vezi sa ženskom seksualnošću upravo zbog činjenice da žene mogu neželjeno da zatrudne i budu silovane. Onda, podela na one koje misle da je okej biti samo telo i one kojima je upravo to suština feminizma, to jest, da žena nije samo telo. Na sve to nas, od kad je sveta i veka, uče da budemo princeze i da treba da nas izabere princ i onda se stvara i konkurencija i mizoginija. To sve zajedno je jedna kompleksna etiketa.

Kako doživljavaš srpski patrijarhat?

Bilo koji patrijarhat doživljavam kao okove. Kao kavez za dušu. Stavljanje ženskih ljudi u poziciju potlačenih. Postoji čitava jedna struja u pozorištu koja se zove pozorište potlačenih. To je pozorište koje uči ljude da niko ne sme da bude niže biće zbog pola, roda, boje, nacije, godina i slično. Tu spadaju i žene iz patrijarhata. Patrijarhat svodi žene na mašine za rađanje, dojenje, kuvanje, peglanje i sve to neplaćeno.

Koja tri problema u društvu te najviše dotiču i zašto?

Nacionalizam, šovinizam i konzumerizam. Zato što je to zrno i klica za egoizam i rat.

Da li si dobar roditelj detetu u sebi?

Nijedan roditelj nije savršen. Trudim se.

Kada si postala svesna sebe?

Za neke stvari jako rano, a za neke još nisam.

Koju bi funkciju volela da obavljaš u Ministarstvu ljubavi?

Funkciju ministra za lečenje duše. To je zapravo i ovo što ja jesam. Glumac. Glumac leči dušu. Tako ja vidim glumu.

Postoji li zainteresovanost tvojih pratilaca kada je u pitanju rad sa ljudima sa invaliditetom?

Velika i to se vidi u svemu što sam objavila i uradila.

Izvor: Mondo portal

Zašto su stand-up nastupi edukativni?

Nisu svi. Moj jeste jer je aktivistički i govori na crnohumorni način upravo o svemu ovome što si me pitala.

Koliko je Instagram story dijagnostika naših života?

Laž je. To je jedna sekvenca trenutka. Ono što neko oseća ne postoji na internetu nego u ljudima.

Da li se život leči humorom ili nekim drugim medikamentima?

Kombinacijom svega toga i ljubavlju.

Da imaš pravo da izabereš, kome bi dala da popije serum istine i javno je iznese?

Glumcima kao što je bila Radmila Savićević.

Nastavi stihove: ’’Al’ je lep polusvet, ovde…’’

…Šamar ovde cinkara, tamo mito, ovde mobing, tamo ulizica, ovamo ucena. Tamo snobizam i elitizam, ovamo silovanje i nacionalizam.“

Da li smatraš da si dokaz da je “znanje-imanje“?

Činjenica je da obožavam i cenim kada se ženama pruža prilika da na osnovu znanja i veština i talenata zarađuju svoje pare.

Naslov koje knjige najbolje opisuje stanje u kulturi?

’’Srbikon’’, Jelena Andonović.

Nabroj tri predstavnika današnje racionalne manjine.

Ne volim da nabrajam predstavnike.

Šta (ne) želiš da poručiš mladima u Srbiji?

Briga o nemoćnima je pokazatelj toga kakvo je društvo. U Japanu svi brinu o drugima na ulici, u prevozu, u kafićima. Ljudi imaju svest o drugima i stalno pomažu. Ovde se ističe svinjizam i egotrip. Svaki pojedinac može da menja svet na ličnom nivou.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *