Jelena Maćić kao rafal iskrenosti (Ženska mitologija, deo četvrti)

Frekvencija njenih reči probija zvučni zid. Nezagađenost njenih namera meri se srčanošću i neumornim zalaganjem. Fokusiranošću na društvenu i političku situaciju u zemlji, otvara oči na nacionalnom nivou.
Društvene mreže su minsko polje koje joj je dobro poznato, a da li je za korake na miniranom terenu potrebna hrabrost ili ludost, otkriva nam njena malenkost – Jelena Maćić.

 

Na udaru svih oluja, stojiš dostojanstveno kao gromobran. Da li sebe na neki način smatraš zaštitnikom Srba i srpstva?

Ne. Nisam ti ja ta vrsta koja sebe precenjuje. Nekako se sve ovo otrglo kontroli, a ja zapravo od starta ispoljavam zdravu sumnju i donekle inat, a to što je sve preraslo okvire ličnog stava – nije u mojoj moći, ali donekle je odraz njihove slabosti.

Da imaš poslušnog kućnog ljubimca, koji bi to političar bio?

Bilo koji. Kao što se da videti iz priloženog, vrlo su skloni dresuri.

U narodnim pesmama žene su uglavnom bile proklete. Koliko je u savremenoj Srbiji prokletstvo, a koliko dar biti žena?

Kada su žene u pitanju, pojam savremene Srbije ne postoji. Muškarci su mahom izgubili u tranziciji, ali i dalje dominiraju nad ženama ili bar pokušavaju.Kad gubitnik dominara nad nekim, taj neminovno postaje žrtva. Sa druge strane, to i takvo „savremeno“ društvo kroz medije nam plasira upravo najgoru vrstu žena koje nikad ni za šta nisu bile primer. 21. vek među primercima koji su mentalno u srednjem veku, ništa dobro ženama ne može doneti šta god govorili zakoni ili tako moderna ljudska prava. Na kraju će žene izaći kao pobednici na Balkanu. Žene u tranziciji silom prilika razvijaju karakter amazonki. Muškarci, pak, pokoran i udvorički karakter. No, nebitno. Ne ganjamo perfekciju. Imam žensko dete, pa ne brinem.

Na šta te asocira pojam „mužastvene žene“?

Ni na šta.

U tvojoj retorici primetna je diplomatska sposobnost. Da li je to tvoje primarno oružje?

Ko doživi pola veka na Balkanu, a da je samostalna ženska osoba prijatnog izgleda i izvesne inteligencije, velike šanse ima da se razvije u osobu izuzetnih diplomatskih sposobnosti. Dodajmo tu i prirodan talenat i eto ti kompletne slike.

Empatija, tolerancija, produhovljenost… Šta nam još nedostaje?

Empatija tolerancija produhovljenost… Kad to nedostaje očigledno je da u osnovi mora biti mnogo više ljubavi, znanja i vere. Kad kažem ‘’vera’’, ne mislim na religiju. Mislim na veru u sebe. Mi smo društvo izuzetno nesigurnih pojedinaca koji se kreću u čoporu i tako udruženi rade najgore stvari iz najboljih namera.

Knjigoljubiva si. Koju knjigu bi trebalo da pročita svaki Srbin?

Stari Zavet;
Istorija religije, Aleksandar Menj;
Inferno, August Strindberg;
Istorija Srba, sve moguće verzije iz svih mogućih izvora;
Banović Strahinja i dalje po nahođenju.

Kom stilu pripada arhitektonika našeg društva?

U tom smislu, samo slava ličnom egu za tuđe pare. Malo o ovome može, jer mi smo društvo koje hoće sve sad i odmah, i kao takvo, nesposobno da izgradi bilo kakav sistem nauke, estetike, znanja za buduća pokolenja.
Sve u svemu…nepotrebno pitanje.

U kakvom su dosluhu etika i moral?

Etika i moral u savremenom svetu nemaju mnogo dodirnih tačaka. Današnja etika se oslanja na formu, te vrlo često kao etične ljude gledamo neke koji su u dubini duše nemoralni. Moral je suština bića. U površnom svetu etika je kliznog karaktera. Promenljiva je. Moral je usađen svakom pojedincu samo što ga masovno linijom manjeg otpora isteruju iz sebe. Ako je moral stvar pojedinca, etika je vrsta dresure koju sistem sprovodi. Sistema ima raznih, ali je moral svuda i oduvek bio nepromenljiv.

Zašto se različitost na našim prostorima smatra nemoralom?

Na našim prostorima vlada običaj da se ne živi sopstveni život nego projekcija za druge. U takvim okolnostima retki uspevaju da budu dosledni slebi. Oni su najčešće na udaru većine. Sa druge strane, ne može a da se ne spomene ekonomski momenat. Ovo društvo je nekad bilo daleko tolerantnije. Siromaštvo tanji nerve. Kad na sve to dodamo lično nezadovoljstvo, vrlo lako se nađemo u društvu gde mediokritetska sredina osuđuje razlike i pojedince. U osnovi je to zavist. Zavist što neko ima hrabrosti da bude svoj.

Bila si proglašena gej ikonom. Da li je LGBT atmosfera u Srbiji povoljnija sada nego pre nekoliko godina?

LGBT populacija se suočava sa istim problemom kao i cela nacija. Prosto, to ne može drugačije. Njihovi predstavnici su katastrofalni i bukvalno ništa van lične promocije ne rade. Plus profi su, pa žive od toga. Kakvu korist može od njihovog rada imati gej iz Surdulice, na primer? Nikakvu. LGBT pitanje se rešava kroz institucije. Dosta toga je već urađeno, ali nema zakona koji bilo koga može da primora da nekog prihvati. Tu očekuju previše. Na sav egzibicionizam njihovih predstavnika, tolerancija se smanjila i to je problem. Moraju da shvate da je prihvatanje moguće jedino kroz razumevanje teške situacije u kojoj se narod nalazi. Oni moraju biti više empatični. Svi smo mi zajedno u ovom. Složena je tema jer ne može lako da se objasni. Bojim se da LGBT organizacije ispoljavaju izvesnu agresiju i bezobrazluk, a to može loše da se odrazi samo na grupaciju čiji su nažalost predstavnici.

Da li sreća prati hrabre?

Kažu da Bog čuva decu i budale, a da sreća prati hrabre. Ne znam da li je ovo drugo tačno. Definišimo pojam sreće onda. Individualna je to stvar. Sve zavisi šta koga čini srećnim. Toliko primera hrabrih ljudi koji definitivno srećan kraj dočekali nisu. Mislim da kad znaš gde si pošao u životu, svaka prepreka koju pređeš može se smatrati srećom. Sreća je imati dovoljno vazduha kad te okolnosti povuku na dno, jer, treba isplivati na površinu. To bi bila ta sreća koja hrabrima treba.

Da li želiš plitkima sve najdublje ili je pametnije da ostanu u plićaku?

To definitivno nije pitanje volje nego genetskih predispozicija i mentalnog sklopa. U suštini, samo teže okolnosti produbljuju introspekciju pojedinca. Neki svesno biraju da ostanu na površini. Ne želim to nikome, jer ko na to spreman nije, može da zapati posledice koje prijatne nisu. Svi smo to što jesmo sopstvenim izborom u datim okolnostima. Ni manje ni više.

Elita u Srbiji zvanično ne postoji. Da li postoji kao anonimna?

Elita anonimna biti ne može. Možda u kontekstu andergraunda, ali ni taj slučaj nemamo. Citiraću Marka Vidojkovića, jer bolje definicije za naš slučaj nema:
„U zemlji miševa, pacovi su elita.“

Koja je profesija najviše potcenjena?

Poljoprivrednik. Apsolutno najpotcenjenija profesija! U zemlji koju je Bog pogledao po pitanju uslova za agrar, mi se nalazimo pred kolapsom poljoprivrednika. Da nema opšteg potcenjivanja, ne bi se desilo. Kako je hrana sa sve vodom izvor života, nijedna profesija ne može da priđe ovom. Van toga, sve je pitanje snobizma i malograđanštine pod okriljem straha od autoriteta.

Pored škole šminkanja, kreiraš li poslovnu budućnost u nekim novim pravcima?

Upravo mi je startovao sajt zauvekfit.com, a planiram i sajt o make up-u.
Van toga, svakako Youtube kanal ‘’Život po Jeleni’’. Kao što vidiš, preseliću se na internet! Ha, ha…

Ko su po tvom mišljenju, predstavnici Iracionalne većine?

Bolje me pitaj ima li racionalnih van statističke greške, jer to više ni procenti nisu.

Vredi li ovde ikome išta govoriti?

Vredi. Za početak sebi i to svaki dan! Nalazimo se u situaciji da najviše energije trošimo na to da budemo i ostanemo pristojni. Ako prevaziđemo ovo međuljudsko otuđenje koje vlada i okrenemo se oko sebe, videćemo da smo okruženi ljudima koji se isto osećaju i shvatiti da je pristojnost ipak superiorna u odnosu na ovaj moralni pad i užas koji nas okružuje.

Ne da vredi govoriti, nego treba povisiti ton! Da svi čuju!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *