Udobno se smestila na stolicu mikrokosmosa poznatijeg kao YouTube emisija “Nešto drugačije“ i kreirala nesvakidašnji randevu sa Srbijom i njenim izdancima. Svaki gost njene emisije postaje deo društvene igre koja od igrača zahteva promišljen sarkazam, improvizaciju i širokoumnost, a igra počinje kada Ona baci kockice. Razgranate karijere, lepezastog rečnika i piramidalnog nivoa informisanosti, Hana Adrović kao uzurpator tradicionalnih vrednosti.
Polako savremeni online mediji preuzimaju vođstvo u odnosu na tradicionalne. Kada bi morala da uporediš kvalitet jednih i drugih, kojim bi dala prednost?
Kvalitetnu informaciju danas možeš da dobiješ jedino ako se potrudiš da je pronađeš. Ima kvalitetnih online i tradicionalnih medija, ali treba imati na umu da ono što je kvalitetno nije lako dostupno.
Da li je spoljašnji izgled bitan za zaposlenje?
Sigurno da jeste kada je zaposlenje u pitanju, jer spoljašnjost igra ulogu pre svega u formiranju prvog utiska o nekome. Ali naravno da ne mislim da je kvalitet kojim će neko raditi svoj posao uslovljen spoljašnjim izgledom, osim u graničnim slučajevima.
Ima li u Srbiji dovoljno ljudi koje bi ugostila u emisiji ili deficit zanimljivih ličnosti uzima maha?
Za sada deluje da nismo u deficitu.
Šta je po tvom mišljenju blamantno kada je naša mala zemlja u pitanju?
Način na koji aktuelna vlast ove zemlje zastupa njene interese u svetu.
Gosti u tvojoj emisiji komentarišu vesti u novinama uz tvoju pomoć. Koliko oni zaista prate medijske tokove?
Uvek više nego što su spremni da priznaju.
Da li je danas popularno biti neinformisan?
Mislim da izlazimo iz te faze. Sve je teže biti neinformisan jer su informacije svuda servirane na tacni, a onda svako bira šta će da pojede.
Svaki čovek ima svoju pravdu, zato je na svetu toliko nepravde. Postoji li način da se to promeni?
Postoji prilika za to na svake dve ili četiri godine. Na izborima.
Jedna starleta je nedavno ponosno izjavila za novine: „Ja nisam pročitala nijednu knjigu, pa vidite dokle sam dogurala”. Šta bi joj poručila?
Da pročita neku knjigu, evo na primer “Majstor i Margarita”, pa da nam javi da li joj se dopada dokle je dogurala.
Kakav je tvoj odnos prema masi istosti koja vlada većinski u odnosu na manjinsku različitost?
Prihvatam to kao aksiom.
Da li je industrija trača dostigla svoj vrhunac?
Čini mi se da može to još brže, jače i bolje.
Koga bi volela da ugostiš u emisiji, a da nije među živima?
Dovoljno je zanimljivih ljudi i među živima, evo na primer Kanye West.
Koje su čari novinarstva?
To što su novinaru dozvoljene provokacije.
Da li su manekenstvo i fotomodeling marionetski poslovi?
Da, ako izabereš da budeš marioneta. U svakom poslu i uopšte svakoj situaciji postoji izbor. Da li ćeš da uključiš sebe i da voziš ili ćeš da prepustiš upravljanje nekom drugom. Plava ili crvena pilula.
A politika?
Isto koliko i u prethodnom pitanju.
Koji bi naslov volela da osvane u novinama, a da se tiče Srbije i prosperiteta?
Izlaznost birača na izborima veća od 80%.
Kada bi se probudila i bacila pogled na čitav jedan svet kroz razmaknuta rebra na roletni prozora, šta bi želela da vidiš?
Nikada ne spuštam roletne, želim sve da ispratim.
Koji je čarobni napitak najprodavaniji u apotekama i zašto?
Puna šaka olova i nešto protiv bolova.
U odnosu na standard, mogućnosti su nam male. Živimo li tako što prevazilazimo sopstvene mogućnosti?
Često nam standard zaklanja pogled na mogućnosti.
Da li obrazovanje podstiče pesimistične ili optimistične poglede na svet?
Smisao pravog obrazovanja jeste da nas nauči o svetu oko nas, ali i o svetu u nama. Presek ove dve slike formira pogled na svet.
Da li bumerang baš uvek nađe svog vlasnika?
Sigurno, ali uvek možeš da se izmakneš.
Na putu neizvesne budućnosti srpskog naroda, koji su putokazi i na šta nas oni upozoravaju?
Džaba putokazi ako nema ko da ih gleda.
