U vremenu kada distorzija vrednosti dostiže svoj krešendo, on postavlja ultimatum – ili kvalitet ili ništa. Bogato izlaže muzički repertoar, a samostalnim umetničkim izrazom potvrđuje da rep nije mrtav. Ne zna se da li je pesma „Arapske pare“ proslavila njega ili je on proslavio nju, ali dobro je poznato da maestralno barata govornim aparatom i time gasi požare užasa koji su zadesili naše podneblje. U govornom registru štiklira sve neophodne kvalitete. I ritam i tempo i intonacija i melodija, srpski liričar – Kendi.

 

Kako vidiš budućnost muzike u Srbiji? Vidiš li muziku? Vidiš li budućnost?

Poprilično istu situaciju vidim, ali sa dodatkom kružoka alternativaca koji rade kvalitetnu muziku.

Repovanje je oduvek bilo simbol žargonske elokvencije. Šta se dogodilo?

Zasićenje. Less is more. Ain’t nobody got time for that.

Koliko sirovosti sadrži tvoja pesma „Prava ljubav“?

Dugo sam čuvao u sebi tu temu. Dobio sam impuls od FDU-ovaca, pa je to samo eksplodiralo iz olovke. Napisana je u dahu. Raw shit.

Šta bi se dogodilo kada bi svi izuzetno talentovani muzicari dobili šansu i prostor na javnoj sceni?

Renesansa.

Koju funkciju ima kič?

To i mene zanima.

Da li ti je društvena angažovanost krajnji cilj?

Jedan od. Ne mogu da definišem sve ciljeve. Sve se menja. Sve vibrira.

Zašto Kesić, a ne… Pink?

Ciljna grupa.

Zašto današnji reperi masakriraju dikciju i razumljivost dovode na nivo nebitnosti?

Melodija je bitna. Ritam. Flow. Repeticija. Tekst je oduvek bio u drugom planu. Devedesete su najviše dale pažnju lirici, pa kako godine prolaze, opada interesovanje za ikakvu poruku ili edukaciju u muzici.

Koliko je potrebno kilograma vere i doslednosti da se ponese na leđima da bi se dostigao životni cilj?

Stani na vagu. Toliko. 100%

Jesmo li iskompleksirana nacija?

Jesmo. Kitimo se tuđim perjem, ali srBskim i ne priznajemo ništa van svojih granica. Možda Grke. Makedonci su kul. Ruse kad nam odgovara. Nismo jedini takav narod svakako.

Kojim uvodnim rečima treba da počinje Nacionalni dnevnik?

„Draga hipnotisana gomilo“, što bi Dnevnjaci rekli.

Jesi li pronašao svoju ‘životnu pesmu’ ili još uvek tragaš za njom?

Menjam omiljene pesme na nekih pet godina. Trenutna mi je Queen – Don’t Stop Me Now.

Da li bi voleo da postoji „Candy shop“ posvećen tebi? Čime bi bio opremljen?

Kad je izašla ta Fiftijeva stvar, napisao sam svoju verziju, ali nikad nije ugledala svetlost dana. Ne sećam se šta je sve bilo u radnji. Slatkiši mostly.

Najbolje pesme nastaju u podrumima duše. Iz kojih si još duševnih prostorija odrepovao najteže reči?

Iz spavaće sobe.

Kuda današnje generacije vodi nedostatak elokvencije?

U mambl. 🙂 Nije elokvencija ključ, ali ono što jeste, vuče nju za sobom. Današnji klinci su ignorant, svesni su šta sve mogu da saznaju, nauče, budu, a drže se mulja.

Živimo u vremenu u kojem individualnost cveta. Svako ima šansu da bude autentičan. Šta razdvaja autentičnost na kvalitetnu i prividnu?

Kad radiš ono što ne osećaš to se primećuje. Usiljeno stvaranje nikad nije urodilo.

Jesu li dvorskim ludama ‘’pune ruke posla’’ jer većina naroda boluje od dokonosti?

Do te mere da misle da su kraljevi.

Koji (rep) stihovi najbolje opisuju trenutno stanje u državi?

Marčelov „Napet show“.