Svoj spiritualni kanal osvežava neprestanim učenjem u želji za intelektualnim i duševnim prosperitetom. Slikarstvo i konceptualna umetnost su instrumenti koji joj pomažu da vitalnost ličnog razvoja potkrepljuje umetnošću. U tautološkoj tablici života, stvari obrće i  postavlja na svoje mesto snagom istinske vere. Vrlo svesna nesvesne režije života, osvežava vazduh na današnjim kontaminiranim prostorima Balkana – umetnica Biljana Cincarević.

 

Duhovnost, slikarstvo, konceptualna umetnost… Da li je triangl ovih pojmova učinio da se sablažnjavaš nad životnim realijama ili te je naučio da budeš u potpunom skladu sa apstraktnim i realnim?

Naprotiv, doneo mi je balans između materijalnog i duhovnog. Ja sam jako zahvalna da sam rođena kao umetnica, da su me moji roditelji podržali da se prepustim umetnosti. Zato što je umetnost jedna velika sloboda gde možete da istražujete široki spektar stvari, da ih kombinujete i sagledavate iz mnogih uglova od filozofije, istorije, psihologije, arheologije, religije, mistike, književnosti, matematike, kvantne fizike, tradicije, bajke, snovi, biologija itd. Praktično, uključene su sve naučne grane koje postoje. Međutim, sve ovo možemo da bacimo u vodu ukoliko ne sledimo podršku i pomoć intuicije i drugih fenomena koji su trenutnim zvaničnim naukama van domašaja. Osećaji, emocije, intuicija, snovi, energetski motor koji svi nosimo, su izuzetno važne stvari na koje treba da obratimo pažnju, zato što dok izučavamo, istražujemo, proučavamo egzaktne nauke i sam život one su nam kao saobraćajni znaci i mapa koja nas vodi. Ja volim život baš ovakav kakav je, materijalan i duhovan. Važno je da zaista zastanemo i uvidimo da ukoliko se predamo materijalnom – nastradaćemo; bolesti, nesreće, nezadovoljstvo, bol duše. Ukoliko smo previše u duhovnom nastradaćemo na prvom ćošku, jer smo zapostavili materijalnu realost koju smo izabrali da živimo u ovom telu i životu.

Postoje deca u telima smrtno ozbiljnih i odraslih osoba, a isto tako postoje i smrtno ozbiljne i odrasle osobe u telima dece. Ko je tu u kome zarobljen?

Ne bih upotrebila tu reč ‘’zarobljen’’.  Za jako ozbiljnu decu se kaže da su stare duše, uglavnom napaćene, jer nisu uspele da savladaju život kako valja kroz reinkarnativne nizove. Zato je dobro za njih da upoznaju sebe, ali i život sam, da ga zagrle i da nauče najvažniju stvar, a to je – radost.  Odrasle detinjaste osobe su pravi blagoslov (ukoliko njihovim detinjarijama ne povređuju ljude oko sebe). Ovde je ponekad uključeno to da oni izbegavaju odgovornost, kao slon u staklenoj radnji. Baš me briga ako povremeno zbog neodgovornosti povredim roditelje, možda bračnog druga i decu, pa onda ‘’puj pik ne važi’’, nabaviću nove i tako u nedogled. Tu se radi dubokim predačkim nasleđenim ponašanjima, podsvesnim neprihvatanjem ili odbijanjem da se pogleda u zahvalnost i poštovanje života. Ovo je prilično široka tema, možda nekom drugom prilikom više o tome.

Svojom svešću kreiramo svoju budućnost. Psiholozi to nazivaju „samoispunjujućim proročanstvom“. Imamo jedan cilj i težimo ka njemu, a kockice da se on ostvari nameštaju se same. Koliko je život zaista u našim rukama?

Kada pomislimo da nešto ili mnogo znamo, u stvari mi nemamo pojma o životu. Kada se osvrnem unazad i setim se sebe nakon studija, nakon neke ekspedicije ili avanturističkog putovanja, isceljenja kroz šamanske prakse, nakon dubokog iskustva u prašumama Amazona, ili meditativnih povlačenja u ašramima Indije, ja pomislim: Sada sam dokučila život, mudrost, spoznala sam sebe, shvatila sam zašto mi se to i to događalo… Ali to je bio samo po jedan stepenik na putu osvešćenja. Jedna stvar je istinita i to iz svog svog iskustva potvrđujem: Ono što sam mislila/osećala  u prošlosti to sada živim, ono što mislim/osećam sada to ću biti u budućnosti.

Naš um, racio, kognitivno, mozak je samo jedan tehničar ili izvršitelj onoga što isklija duboko iz naše suštine iz podsvesnog, intuitivnog, iz osećaja.  Ovo je jako važno da znamo, zato što se mi rodimo u sistemu koji priznaje samo racio i mozak. A kada date moć nekom tako površnom, koji jedino sarađuje sa egom, onda ste sve promašili i nemate život kakav ste duboko iz duše želeli. Međutim naši osećaji su (ne emocije one su prevrtljive i nedosledne) često rukovođeni našom podsvešću ili onim što smo ‘’gurnuli ispod tepiha’’. To mogu biti potisnute traume, naši i nasleđeni strahovi, genetsko/predačke matrice, inkarnativne traume itd. ali i naši talenti i potencijali. Zato je neophodno da bi zaista mogli da počnemo da rastemo na viši ljudski nivo, na viši nivo svesti, neophodno je da počistimo haos u ‘’podrumu i na tavanu’’. Dakle da bi se uspravili kao ljudi i rasli u harmoniji, lepoti, mudrosti, zdravlju, izobilju, poštovanju i zahvalnosti, moramo da počistimo mračne dubine i ćoškove naše duše. Zato što te stvari koje su u mraku, upravljaju našim osećajima koji tiho neopaženo govore našem umu da razmišlja u tom i tom pravcu. A um u saradnji sa egom, koji kreće u odbranu jer strah preovladava pa se javljaju kompleksi više i niže vrednosti, ljutnja, bes, bolesti, pad energije, depresija, razna devijantna ponašanja itd. zato što nas je na primer neko povredio u detinjstvu ili bilo koja druga trauma i bol pa smo to potisnuli, i to upravlja našim ponašanjem i karakterom.  Ali kako mali čovek da spozna da mu nije dobro? Koliko transgeneracijskih i morfogenetskih trauma svako od nas nosi? Koliko toksičnih programa nam sistem od prvog daha implementira? Kako da se izlečimo i uspravimo? Jedino da priznamo sebi da ne možemo da živimo sa tolikom bremenom na našim leđima. Da nam nije dobro, da nismo rođeni da bi patili. A onda staviti ruku na srce i duboko u sebi zatražiti pomoć. Obratiti se Bogu, plemenitim i dobronamernim uzvišenim energijama, bićima, duhovnim vodičima, precima, Boginjama, Svecima, onome sa kime svako od nas rezonira, bitno je da ta molitva bude čista, iskrena i dosledna, da ne bude žalopojka, već obraćanje nekom ko je na mnogo većem nivou od nas ostvaren u ljubavi i svetlosti. Zatražite pomoć. Molitve su jako moćne. Budite sigurni da vas oni koji vas čuvaju i štite čuju. Bog, Univerzum, Energije i bića ostvarena u svetlu i ljubavi ne mogu da vam pomognu ako vi to ne zatražite. Tada ćete polako na svom putu nailaziti na putokaze. Onda ćete se pokrenuti i preduzeti sve što vam se našlo na putu kao pomoć u vašem isceljenju. I malo po malo, vremenom izglancaćete vašu dušu, vašim osećajima neće upravljati potisnute traume i strahovi. Onda se javlja čista svest koja zajedno sa vašim višim Ja kreira ovu realnost u kojoj živimo. Naši duboki osećaji će biti osećaji harmonije, ljubavi, poštovanja, a kada živite sa takvim osećajima onda i kreirate ceo život iz takvih osećaja. A onda život bude predivno i uzbudljivo putovanje.

Nije redak slučaj da ljudi misle kako svet počiva od trenutka njihovog rođenja i završava se trenutkom njihove smrti. Da li razmišljanje o postojbini sveta pre i posle naših života ima moć da pozitivno utiče na pojedinca i njegovu svest?

Na jednom dubokom mističnom iskustvu, u prašumama Amazona, sam izašla iz svog tela i posmatrala ga odozgo. I dok sam gledala sebe/svoje telo odozgo, osetila sam da je telo samo jedan kaput koji kada iznosimo skinemo. Međutim, tada sam dobila jako važne lekcije o telu. Da je naše telo Hram u kojem živi naša duša, i da negujemo, čuvamo, čistimo, provetravamo naš ‘hram’ kako bi duša bila neoštećena i napredna. Duša nastavlja dalje kada završi svoju misiju u ovoj realnosti u koju smo izabrali da dođemo i tada napustimo ovo telo.

Da li osećaš kroz svoje slike ili tvoje slike osećaju i žive kroz tebe?

Moje slike su refleksija stanja mog bića, stanja moje duše, većina mojih slika iz ranijih faza su bile pune erotskog naboja. Tim smelim izrazom sam nesvesno kao kroz ventil otpuštala transgeneracijske zabrane koje su mojim pretkinjama nametnute od patrijahata. Kaže se da su umetnici filteri društva. Verovatno i ja kroz svoje slike filtriram mnogo toga vezano za žene. Naročito moje nove slike, još uvek pokušavam da ih shvatim i osetim šta tu sve izlazi… Jedno sigurno znam: nakon dubokog rada na sebi i spoznaja do kojih sam došla, moja duša reflektuje kroz moje nove slike nešto veoma važno. Međutim, to je u simbolima, jer samo duša razume simbole, um to ne može. Zato sanjamo u simbolima. Mogu reći slobodno da su moje nove slike predmeti moći, isceliteljski portali za naše društvo, naročito žene.

U kakvom su odnosu religija i homoseksualnost? Da li jedno u potpunosti poništava i zabranjuje drugo?

Religija prvo i osnovno nema odnos sa Bogom i duhovnošću. Religije, naročito ove monoteističke, su veštački kreirane institucije kako bi kontrolisale mase kroz strah. Bojte se Boga!!! To je njihov moto. A oni su prezenteri tog ‘’Boga’’. Prezenteri ili sveštenstvo je pokazalo kroz dugu krvavu istoriju šta su učinili, koliko nevinih žrtava je ubijeno u ime časnog krsta, Muhameda, Jehove. Religija je sve izvitoperila i obeščastila i Hrista i Muhameda i samog Boga i drevnu tradiciju, stvarajući verske i nacionalne podele i užasne ratove. Religija je stvorila termine i popis ‘’smrtnih grehova’’ gde spada i homoseksualnost. Umesto da ljude uči ljubavi, poštovanju, opraštanju, zahvalnosti, učila ih je strahu i mržnji. Znam da u našoj staroj tradiciji kroz predačke priče su se povremeno rađali drugačiji ljudi. Niko njih nije maltretirao, da su se čak virdžine visoko poštovale. Međutim, postoji i ona druga strana, a to je da se savremeni sistem trudi da prvo zbuni one osobe koje su usled raznih predačkih trauma, ili trauma zlostavljanja u detinjstvu ugurana u homoseksualizam. Oni se nisu takvi rodili, njima je to nametnuto.  Jako veliki procenat dečaka seksualno zlostavljanih u detinjstvu, postaju homoseksualci. Takvu decu treba jako pažljivo negovati i isceliti od takvih zverskih trauma. Velike drevne tradicije i kulture sveta su poštovale čak i obožavale osobe koje imaju ‘’dva duha u sebi’’, kao što su severnoamerički Indijanci ili stari Egipćani. Društvo ne sme da marginalizuje, zlostavlja osobe sa drugačijim seksualnim opredeljenjima. Isto tako ne sme da njima niti bilo kojoj drugoj grupaciji daje bilo koju prednost. Desničari, levičari, LGBTQ populacija, razna društva i organizacije, nacionalnosti i verske grupacije, svi oni moraju imati ista prava. Živi svoju slobodu i ne ugrožavaj svojom slobodom nikog!

Da li je feminizam prevaziđen?

Feminizam evoluira ka svom punom sjaju. Feminizam vraća ženama naš integralni ženski princip Boginje.

Rad na duhovnosti podrazumeva ozbiljnost  i posvećenost. Da li postoji zabavan način za negovanje spiritualnog?

Za mene je rad na sebi, čišćenje, isceljivanje i glancanje moje duše jako uzbudljivo, jer prolazite neverovatne faze i stanja. Šta je duhonost ako ne vapaj duše da bude srećna. Ne bih rekla ozbiljnost, ali dok traje proces isceljivanja duše svakako je važna posvećenost. Ali to nekako prirodno dođe. Vi ne treba da gurate sebe veštački u samospoznaju, isceljenje i duhovnost. Samo treba da pratite intuiciju, potrebu da budete srećni, radosni da živite sa blagim osmehom koju reflektuje vaša duša. Ako to nemate, zapitajte se zašto pristajete na život ogorčenja, patnje, bolesti, nezadovoljstva itd. Religija je ta koja je zamenila teze. Duhovnost nas oslobađa od dogmi, od bolesti duše, uvodi nas u radost, stabilost, snagu, dobar osećaj, zdravlje, veselje, uživanje, poštovanje i zahvalnost. Mnoge radionice i seminare koje sam posećivala koje su pomagale moj duševni/duhovni rast su jako zabavne. Reciom kao Open floor plesna radionica ili Ples 5 ritmova. To je jako zabavno i duboko i radosno. Meditacijom u pokretu, dakle plesom, spoznajete duboke stvari o sebi, svoje skrivene osećaje, patnje, želje itd. i nekih se tu na licu mesta i oslobodite. I dobro se oznojite, jer đuskate neprekidno oko 3 sata.

Jesu li vođene meditacije kroz prošle živote nešto što podržavaš i preporučuješ?

Da svakako. Samo je jako važno ko vas vodi. Pre bilo kog energetskog rada, uvek pozovite svoje duhovne vodiče, svoje pretke da vas čuvaju štite i vode.

Da li kompleksnost i teret daju životu smisao ili ga samo čine nepodnošljivim?

Oni su na neki način blagoslov. Zato što ispod velike patnje se krije najveće blago. Samo nastavite da kopate.

Kada osećaš (ne)podnošljivu lakoću postojanja?

Kada slikam. Kada sam na planini ili u šumi sama.

Zlatna sredina u životu zapravo predstavlja zonu komfora. Mladost je oduvek težila boravku van zone komfora, a godine i zrelost same po sebi traže manufakturu i sigurnost. Čemu u ovom životnom periodu težiš i zašto?

Zlatna sredina je dobra kada prođete “put heroja“ u svom životu, kako kaže veliki naučnik u svojim knjigama Džozef Kembel. Ljudi kao mladi su revolucionari, što su stariji postaju konzervativci. Ja u ovom svom životnom dobu želim i hoću da kreiram iz ljubavi i svetlosti!

Mantra „budi srećan“ je postala imperativ postojanja savremenog čoveka. Koju mantru bi želela da uvedeš u svest globalnog društva?

Ja volim sebe, ja poštujem sebe. Ja opraštam svima sve i ja opraštam sebi sve. Ja imam pravo na ljubav i radost. Ja molim da moj život ide uzlaznom putanjom na viši ljudski i svesni nivo!

Da li svu krivicu i odgovornost za asocijalnost i površnost svaljujemo na društvene mreže iako su prvenstveno one u našim rukama?

Da jako je teško se odupreti programima koje nam ovaj surovi, hladni sistem nameće. Potrebna je visoka svest da sagledamo a posle i snaga da se izborimo da ne budemo žrtve u tom sistemu. Zato idite u prirodu, spavajte ispod nekog drveta, naberite cveće i ostavite kao dar na planini, u šumi ili reci. Nekada davno naši preci su imali savez za Prirodom. Ona ih je čuvala, štitila i učila. Kada je taj savez nestao ljudi su postali laki plen mnogo većim i ne vidljivim niskofrekventnim energijama koje su se uvukle svuda pa na kraju isisavaju život od ljudi i Majke Zemlje. Veštačka inteligencija, uništavanje i zagađivanje biljnih i životinjskih vrsta, nemilosrdna seča šuma, zagađivanje reka, ubijanje i mučenje životinja, istrbljivanje insekata i mnogih životinja pesticidima doprinose da i sam čovek postane ugrožena vrsta. Kopamo sami sebi tlo pod nogama.

Da li bi srce trebalo da bude jedini organ razuma?

Da, prvo srce/tihi osećaj u nama, zatim stomak/intuicija i na kraju um kao tehničar i operater.

Mogu li opijati da budu vrlo značajna S.O.S. pomoć u procesu samospoznaje?

Mala količina otrova je lek, velika količina leka je otrov. Da, kada pažljivo koristimo te stvari, u kontrolisanim uslovima, onda su velika pomoć.

Koju adresu često potražiš u svom emocionalnom GPS sistemu?

Ljubav i svetlo. Prihvatanje šta god da se desilo. Prihvatanje je tako dobra stvar, jer vam kroz prihatanje dolazi potrebna snaga da napravite mudru akciju.

Da li su ti se sve dosadašnje dubine vratile jednostavnošću?

Da.