Dragan Maca Marinković kao metafora stvarnosti

U današnjem relativitetu istine koju ni zakoni gravitacije ne mogu da održe u mozgovima građana, on gravitira između činjenica i objektivnih društvenih postulata. Zadržava pozitivan duh tako što negira sve negacije i ujedno flertuje sa umetničkom disciplinom na pozorišnim daskama uspešno oponašajući životne univerzalije. Vodio je mnoge emisije, glumio u našim filmovima, zasmejavao publiku svojim vickastim humorom. Po vokaciji glumac, poznato TV lice, voditelj, šoumen, a sada šarmantna figura pozorišne scene – Dragan Maca Marinković.

 

Smatraš li sebe metaforom stvarnosti?

I privatno i na sceni. Maca je brend. Nisam podvojena ličnost ili ambivalent, ali Maca je brend za šou biz, TV lice, dok je Dragan Marinković metafora stvarnosti, to je lepo i hvala ti.  Vrlo sam autentičan, ne želim da budem kao neko u smislu idolopoklonstva, jer to čoveka čini univerzalnim. Treba biti svoj i životu dati lični pečat.

U kom periodu je nestao misaoni volumen na televizijskim kanalima?

Ima jedna replika iz predstave koju igram, a govori o tome kako sve vreme čekamo da dođu bolja vremena, a sve vreme nam fale ona stara. To je višedecenijski nonsens, možda i viševekovni. Kada su ranije na televiziji bile prikazivane određene emisije: ‘’Zvezde ulice’’, ‘’Jednostavan život’’ ‘’Ruski rulet’’ i druge, one nisu bile ništa spektakularno, ali su bile gledane, a sada smo spali na političke pamflete, minimiziranje, omalovažavanje, bahaćenja. U državi nam fali obrazovanje. Mislim da je sve politički projekat da deca ni nemaju potrebu za kvalitetnijim sadržajem jer se glorifikuju neke osobe koje su nus pojave, antiheroji, osobe koje ničim izazvane, uspostavljaju modus vivendi ovog društva.

Pričanja se lako zaboravljaju, ali se neka ćutanja dirljivo pamte.  Koje ćutanje pamtiš?

Danas je nemoguća misija imati nepodnošljivu lakoću postojanja.  Šekspir je lepo rekao – biti spreman, to je sve. Ja sam prespreman, ali život ume da te izbaci iz cipela i zapreti ti prstom. Kada te ljudi razočaraju, ostaneš bez teksta. Kada ti umesto noža zabodu kompletan escajg u leđa. Prošle godine sam zaćutao kada smo supruga i ja izgubili troje dece, kada su zamrla sva tri ploda i kada su srca prestala da kucaju. Od toga nema većeg ćutanja.

Koliko se Srbija prožela nitima liberalnog duha?

Ovde je opšti sklad nesklada. Nazovimo ga tako. Oksimoron. Po čemu smo liberalni? Kod nas je sve izopačeno. Idem po gej klubovima vani  i bio sam na paradi  u Berlinu gde je bilo trista hiljada ljudi. Party! Jedva su me skinuli sa Brandenburške kapije. Ove budale ovde zaustavljaju saobraćaj kao da su malinari. Kod nas ne znaju da naprave žurku, a šatro su gejevi. Ubi nas lažni moral kao i predrasude. To su dve pošasti našeg društva. Tako smo valjda genetski korumpirani. Mi nemamo veze sa liberalizmom i ograničeni smo kao balkon.

Foto: Balkan info

Jesmo li većinski postali dezorijentisana zombi gomila koja tumara u mraku?

Zapad je zlo, ali je bajka za ovo ovde – još jedna replika iz predstave. Imam jednu terapiju… Znamo koja je dijagnoza, ona je bože me sačuvaj,  ali terapija je biti okružen  zdravim ljudima, bez teških tema, ljudima koji stvaraju, koji su kreativni koji imaju ideju. Neću da generalizujem stvari. Zombiji su uvek preko puta mene, sa druge strane ulice, pa nemamo dodirnih tačaka. Tačno je da smo na margini društvenih dešavanja, pogotovo na kraju druge decenije 21. veka. Aman! Tačka ba! Zombija ima i želim im srećan put, bez mene.

Kada bi sedeo na ivici razuma, koje piće bi želeo da popiješ?

Na ivici razuma popio bih koktel života.

Da možeš da onom gore da pošalješ SMS, šta bi iskuckao?

Samo neka smo zdravi. Ostalo… Kada bi zlatna ribica čula moje želje, pojela bi me.

Ko te je i zbog čega poslednji put umno dotakao?

Ti si me svojim pitanjima umno dotakla. Ne laskam ti. Hvala ti. Iskren da budem, gade mi se intervjui sa pitanjima odakle mi nadimak na primer. Glagol koji se uspostavio ovde kao embrion svega jeste ’’odraditi’’. Samo da se završi što pre, a niko se stvarno ne bavi svojim poslom. Ljudi se ne bave svojom decom, svojim životom, poslom, i zato nam je sve tako kako jeste.

Foto: Facebook

Od kakvih isparenja se povremeno otruješ u laboratoriji tuđih misli?

Inficiram se i kontaminiram od odustajanja i ljudske gluposti. Od stalne negacije, bahaćenja, dizanja nosa, neobrazovanja. Takođe, od lažnog morala. Danas je za mnoge katastrofa opsovati na televiziji, ali ubiti nekoga, izvaditi mu oko, to je normalna, skoro pa fiziološka potreba. No, to je malograđanština.

Na šta se sveo sadržaj života savremenog čoveka?

Sadržaj svega je, da skratimo, lajk. Lajk je početak i kraj bivstvovanja današnjeg čoveka.

Kakav je život dinosaurusima koji pamte i neguju lepe vrednosti?

Lep. Ja sam iz doba jure. Teško je, ali ne kukam.  Jesam bolno direktan, ali zato što i sam sebi dokazujem da nisu uspeli da mi isperu mozak. Non-stop nam vređaju inteligenciju, ispiraju mozak u svemu i ti onda kao rebel jebeš mater svima, jer nećeš da upadneš u to. Nisam rektalni alpinista, ne uvlačim se, ne pristajem na podrazumevanje i dobro mi je. Ništa se ne sme podrazumevati jer onda sve izgubi značaj i smisao.

Foto: Avaz

O čemu govori monodrama ’’Sunce tuđeg neba’’?

O večnom pitanju na ovim prostorima, pogotovo u poslednjih par decenija, a to je pitanje – ići ili ostati. Ne postoji čovek  na ovim prostorima koji se bar jednom nije zapitao da li da podigne sidro. Ovde ne valja od Karađorđevića pa do danas.  Ne valja sistem. Nebitna je figura. Predstava je edukativna, žanrovski – tragikomedija, kao što, između ostalog, takve živote i živimo, tragikomične. Bez obzira na smeh publike tokom predstave, na kraju, ona ostavlja veoma gorak ukus.

Nekada si vodio kviz ’’Ruski rulet’’. Da li nam država nameće da na svakodnevnom nivou budemo deo ’’ruskog ruleta’’?

Kad ustaneš, ne znaš šta ti se može desiti i kada si ti na redu. Jednom sam prošao taj ruski rulet. Svaki četvrti lik u Sarajevu je ranjen, svaki osmi je poginuo kada je bio rat devedesetih koji, citiraću sam sebe, čini mi se nikada nije ni prestao. To je ozbiljan rulet. Ne mora da te opali metak, ali toliko drugih stvari te u životu udari da pukneš kao lubenica.

Koju životnu mudrost si sa godinama osvestio?

Jedi, pij, veseli se i na život poseri se.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *