U redu je ako si noćas uputila pogrešne reči nekome. Ako si jutros ustala u 2 popodne. Pokušala da sakriješ suze, ali ti nije pošlo za rukom. U redu je ako se osećaš kao totalni promašaj iako su sve generacije u tvojoj porodici promašile sve što su mogle. U redu je ako ne osećaš zahvalnost. U redu je ako ne znaš ili nemaš na čemu da budeš zahvalna, pa čak i ako nosiš duplu dioptriju ne bi li uvidela gde se ona krije.

Vidi, u redu je ako te mrzi da opereš sudove, pa čak i ako ne možeš da rešiš globalnu misteriju kuda to nestaju čarape u veš mašini. Ako te boli stomak nakon što si se prejela od dosade, u redu je. Još više je u redu ako mljackaš dok jedeš jer ti nije bitno da li nekome smeta jer pored sebe nemaš nikoga bitnog kome bi smetalo. U redu je ako imaš loše navike. Ako ne spavaš dovoljno. Ako te sve mrzi i samo ti se zeva. U redu je ako ti nedostaje neko kome bi da uzdahneš preko telefona i kažeš da ti je teško. U redu je i ako ti taj neko nije potreban već samo želiš da zamišljaš sebe kako uzdišeš nekome ko sa druge strane ćuti. U redu je ako nisi zadovoljna težinom i veruješ da je svaki ponedeljak jedan novi početak. Ako su ti ispucala usta od vetra ili ako sada grickaš nokte, vrtiš kosu oko prsta ili ne možeš da izvadiš trepavicu koja ti je upala u oko.. Hej… U redu je. U redu je da prevrćeš očima na loše serije ili dozvoliš sebi da ne odgovaraš na pozive. U redu je ako osećaš strah. Neizvesnost. Beznadežnost. Nemoć. Panične napade.

U redu je ako si nekome besno odgovorila na poruku. Nekome ko je bio ljubazan prema tebi. Ili si nehotice bacila telefon na krevet. U redu je ako si četvrti put odbijena za posao. Dobio je neko drugi kome je to u redu. U redu je ako ne možeš godinu dana da daš drugi ispit. Nisi spremna za njega. U redu je. I juče kada si se krila u kabini dok je on bio u kupovini sa svojom novom devojkom u Zari, pa si na kraju plakala prodavačici na ramenu. U redu je što si sačekala kusur na kasi iako je bio 2 dinara. U redu je kada ti kažu da si razmažena, nezrela, nezahvalna, lenja i nespremna za život. Kada ti kažu da nešto sa tobom nije u redu. To ti govore oni koji su rođeni spremni. Koji su seli na tobogan i pokupili diplome, plate, aplauze, ovacije dok ih je pri spustu sačekala osoba sa kojom su stupile u brak.

U redu je što sada mrziš sve one kojima je pasoš pun nedostižnih destinacija. U redu je što nemaš novca da ideš bilo gde. Ili ne umeš da uštediš. Kupiš bez ičije pomoći pravu nijansu karmina koji ne umeš da izabereš. U redu je što se nerviraš kao da imaš živce. I što ćeš se večeras voziti u gradskom prevozu kao da si kupila kartu. U redu je i ako te kazne zbog toga ili jednostavno odlučiš da pobegneš. U redu je jer noćas nisi imala prave reči. Čak i ako danas obuješ rasparene čarape. Nije do tebe već do kosmičke rupe u mašini. Naravno da je u redu što si mrzovoljna, gruba, besna. Raskinula si lošu vezu, napustila svoje hobije, otrgla se disciplini, povukla u sebe. U redu je ako opereš sudove kasnije. Apliciraš peti put za posao. Postaneš primer „kako ne treba da aplicirate za posao“. U redu je ako počneš da učiš sledeće nedelje, zatražiš pomoć pri odabiru svoje nijanse karmina. Sledeći put saslušaš prodavačicinu tužnu priču. Ili ne saslušaš. U redu je ako postaneš glavno lice sa poternice gradskog saobraćajnog preduzeća.

I veruj svom psihijatru koji će ti reći da je sve to U REDU.