Da li posao modela smatraš marionetskim poslom?

Nažalost, da,  iako sam u početku verovala da to nije tako.

Kako je izgledao tvoj rad u embrionalnom početku?

Ukoliko govorimo o baš samim počecima, vezujem ih za 2007. godinu, kada sam prvi put dizajnirala svoju modnu kolekciju. Nisam još ni napunila 17 godina, bio je jul kada se održala revija od nekih dvadesetak modela. Kasnije se moj rad oslanjao na istraživanja, zatim na usavršavanje u oblastima koje su mi bile nephodne kako bih samostalno mogla da realizujem svoje ideje i na kraju na pronalaženje adekvatnih partnera i saradnika čiji se rad uklapa u viziju i misiju brenda koji gradim.

Kako i na osnovu čega si oformila svoj tim ljudi sa kojim danas sarađuješ?

Bilo mi je  važno da pronađem ljude kojima je zaista stalo, kako do dobrobiti drugih ljudi, tako i do ostalih živih bića i naravno okoline u kojoj živimo. Birala sam saradnike na osnovu etike poslovanja i stepena razvijenosti empatije.

Kažu da je dizajn poruka, ideal, vizija. Koja je vizija tvog dizajniranja?

Nesavršenost. Apstrakcija. Težim ka tome da na neki način obuhvatim i prikažem obe strane jedne ličnosti, onu mirniju, i onu koja svakim korakom proglašava i sprovodi jednu  mini revoluciju. Možda bih najbolje svoj dizajn opisala kao neku vrstu iskoraka iz zone komfora.

Kako izgleda izrada jedne HeartCore majice?

S ozbirom na to da za sada imamo svega 3 modela koji su samo varijacije originalnog modela, sam proizvodni proces nije toliko zahtevan.. Sada je to uglavnom biranje adekvatnih materijala, konsultacije sa modelarom, izrada uzorka, eventualne izmene na uzorku i na kraju puštanje u proizvodnju. Dizajn sama osmislim, to je zapravo i najzanimljiviji deo, kao i  print koji će se naći na majicama, grafički dizajn  takođe sama radim,  tako da se komunikacija svodi na nas troje, za sada. Nisam previše zahtevna jer zaista ne mislim da može doći do neke velike greške, čak mi se i sviđa da ne izgleda baš sve perfektno. Perfekcija i savršenost su baš dosadni, čak i kada je u pitanju modni dizajn.

Ekološka moda na globalnom planu vrši aktivistički angažman. Kako si putem svog brenda infiltrirala poštovanje naše planete kao psiholšku mantru svojim potencijalnim kupcima?

Trudim se da im transparentnošću i malim kolekcijama koje objavimo maksimalno tri puta godišnje pokažem da je sporija i smislenija proizvodnja mnogo zdravija i po nas same i po našu planetu. Sa druge strane, trudim se  da koristimo najkvalitetniji materijal koji nam je na raspolaganju kako bi produžili životni vek garderobe. Želim da jednog dana neka devojačica nasledi HeartCore majicu koju je njena mama kupila pre recimo 30,40 godina.

Na kom nivou svesti stanuju Srbi kada su eko navike u pitanju?

U teoriji, niko nam nije ravan, u praksi smo na poslednjem mestu u svetu,  kada je reciklaža u pitanju. Ako govorimo isključivo o modi, osećam i vidim pomak, ali se ipak  radi se o  jednoj maloj grupi ljudi, o jednom uzorku koji nije relevantan na makro nivou, iako bih volela da jeste.

Postajemo li kamikaze koje nisu svesne svog samouništenja?

Odavno smo postali, sada samo pokušavamo da umanjimo negativne posledice naših postupaka. Ne znam da li ćemo ikada uspeti da ih u potpunosti eliminišemo.

Objave na HeartCore IG profilu uglavnom sadrže poruke u konceptu mentalnog zdravlja. Šta za tebe predstavlja ovaj koncept i da li svojom komercijalizacijom šalje ipak ne tako komercijalne poruke?

Mentalno zdravlje je još uvek tabu i često kada govorimo o mentalnom zdravlju govorimo u negativnom kontekstu. “Leči se” nam dođe kao najgora kletva, nažalost, a zapravo bi svet bio potpuno drugačije mesto kada bismo se svi bavili svojim emocijama i rešavali sopstvene probleme uz pomoć stručnog lica. Mozak je organ koji kao i svaki drugi zahteva posebnu negu i pažnju, međutim, nama su nekako sve prečice i zaobilaznice prihvatljivije od suočavanja sa nama samima. Da se ja pitam, a nadam se da ću se pitati jednog dana, uvela bih mentalnu higijenu i mentalno obrazovanje kao obavezne predmete u osnovne i srednje škole. Kroz objave se samo trudim da svojim pratiocima nekako približim ovu temu, opet što nežnije jer primećujem da se ponekad iz straha povlače, a strah kao i svaki drugi proizilazi iz neznanja. U potpunosti smo neobavešteni, o razvijenoj empatiji prema ljudima koji zaista imaju problem sa mentalnim zdravljem, da i ne govorim. Psihologe i antidepresive smo još i prihvatili, čak smo na neki način depresiju i anksioznost romantizovali i glorifikovali (što je tek tužno) dok recimo na pomen psihijatra i antipsihotika bežimo kao da su virusne bolesti, uz to smo ljudi koji baš volimo da zalepimo etiketu. Možda nas to čini da se osećamo moćnije, ne znam. Moram ipak da naglasim da sam  uspela da okupim divne osobe koje zaista razumeju o čemu govorim, uz to, u pitanju su devojke koje kupovinom HeartCore majica doniraju deo novca organizacijama za mentalno zdravlje u Srbiji i srećna sam zbog toga jer zaista  vidim da im je stalo.

15% novca od prodaje donira se organizacijama koje su posvećene mentalnom zdravlju

Biti HeartCore devojka znači biti…?

Svoja, empatična, nežna, jaka i spremna da u svakom trenutku prevrne planetu naglavačke ne bi li došla do onih koji su spremni da svojim primerom menjaju sve(s)t.

Da li je dovoljno veliki “zeleni talas” koji je zapljusnuo naše područje?

Trebalo bi to malo jače, dok se svi ne probudimo.