Baveći se poslom kojim se bavim, do sada sam čula mnogo priča o potrazi za ljubavlju, nemanju sreće u ljubavi ili patnji zbog nje, funkcionisanju u disfunkcionalnim partnerskim vezama ili brakovima. Čak i kada se klijent za podršku i pomoć obraća iz razloga koji se primarno ne tiče partnerske ljubavi, ispostavi se da situaciju, stanje ili iskustvo koje muči dodatno otežava samovanje, ili ostajanje u odnosu koji ne zadovoljava potrebe i želje, te čini nesrećnim. Tako je jer je življenje udobne partnerske ljubavi potrebno svima. I onima koji ne misle da jeste.
Oni koji žele da žive veću sreću i osećaj ispunjenosti u zajednici s drugim, za podršku i pomoć se najčešće obraćaju žaleći se na lošu ili nepostojeću komunikaciju s partnerom, nestalu ili nikada postojeću strast, zasićenost i dosadu, predvidivost i naviku, rutinu, ometajuće različitosti, teškoće u usklađivanju suprotstavljenih potreba, želja i očekivanja, odnos promenjen do neprepoznatljivosti nakon ulaska u novu fazu zajedništva (življenje s partnerom, dobijanje prvog deteta, sindrom „praznog gnezda“ – partneri koji su i roditelji ostaju sami, nakon što njihova deca odu iz porodičnog doma i osamostale se, razvod…).
S druge strane, oni koji su sami a izražavaju želju za ostavarivanjem skladne partnerske veze, obično se žale na ponavljajuća a negativna iskustva u partnerskim vezama, odnosno na obrazac po kojem po pravilu biraju partnere koji se ispostave kao neodgovarajući i pogrešni – oni koji razočaraju, iznevere, izdaju ili prevare. I jedni i drugi su utiska da daju sve od sebe da bude i u partnerstvu im ide bolje, ali – ne ide. Dolazeći na savetovanje shvate šta, kako i zašto zapravo rade, odnosno ne rade, te šta je potrebno da počnu da rade drugačije i u svrhu svog dobra.
Možemo se složiti oko toga šta dobru vezu čini dobrom, zar ne? Mislimo da je dobra veza ona u kojoj partneri komuniciraju zdravo i konstruktivno, govoreći o svojim potrebama, željama i očekivanjima. Ona u kojoj partneri razumeju neminovnost i korisnost konflikata, te u njih ulaze sa željom da nesporazum ili problem prevaziđu i reše. Dobra je veza ona u kojoj se partneri dobro slažu i funkcionišu zajedno, ali imaju i nalaze i vreme samo za sebe i svoja interesovanja. (Nije dobro biti umrežen i isprepleten, stopljen u jedno. „Jedna duša u dva tela“ – ne, nikako.) Ona u kojoj se partneri međusobno fizički privlače i znaju za strast. Veza koja se temelji na istinskoj bliskosti, otvorenosti i iskrenosti. Na privrženosti, vernosti i posvećenosti trajanju. Kompatibilni ili komplementarni partneri, oni koji su slični svojom suštinom, funkcionisaće dobro i bez problema s kojima se suočavaju i suočavaće se oni koji su različiti po pitanju važnih stvari. (Razlike u godinama i temperamentu neretko se ispostave beznačajnim, čak i kada su značajne.)
Nevolja u vezi s kompatibilnošću i komplementarnošću leži u tome što znači dobro funkcionisanje i u slučaju disfunkcionalnosti. Na primer, odnos u kojem je jedan od partnera žrtva a drugi spasilac nije odnos zdravlja ni ravnopravnosti partnera, ali jeste odnos koji može da traje neograničeno dugo „zahvaljujući“ nadopunjavanju patologija, njihovoj dobroj uklopivosti. Kao i odnos u kojem je jedan od partnera progonitelj, a drugi progonjeni. Ili onaj u kojem jedan uvek dominira, a drugi se potčnjiva. Ili odnos u kojem je jedan partner izrazito nesiguran, ranjivog samopoštovanja, u strahu od samoće i kao takav zavisan od partnera i odnosa s njim, čak i kada je drugi grubo neodgovarajući i povređuje.
Možemo se složiti i oko toga da održavanje dobre veze dobrom zahteva kontinuiran trud i negovanje odnosa, ličnu zrelost ali i zrelo pristupanje partneru i odnosu s njim, te prethodno uspostavljen odnos samonege i samoljubavi. Dakle, ono što održavanje dobre veze dobrom od nas zahteva prilično je zahtevno. Zahtevnije od pasivnog, suzdržavajućeg, pristajućeg i trpećeg ostajanja u nedovoljno dobroj ili lošoj vezi; iako i pasivnost, pristajanje i trpljenje angažuju i iscrpljuju. Tako se dogodi da partneri koji se vole shvate da ljubav nije dovoljna i da su se umorili čuvajući i negujući svoj odnos. Čuvanje odnosa ispostavi se naročito zahtevnim u situacijama suočavanja s krizom (beskrajno dugi radni dani, ozbiljno narušeno zdravlje, sterilitet, nezainteresovanost za seks, gubitak deteta…).
Ne znam za mnogo dobrih i stvarno zdravih partnerskih veza. Za mnogo onih drugih, nažalost, znam. S pričama o tim drugim vezama srećem se i privatno, ne samo radeći sa svojim klijentima. Kod psihologa ne idu mnogi od onih koji bi trebalo da idu. Štaviše, mnogi od njih žive vrlo toksične i disfunkcionalne živote i odnose, pritom ne misleći da su im podrška i pomoć potrebni. Ponovo se vraćamo na to da je mnogima udobnije, sigurnije i lakše da negiraju i ignorišu ono što vide i na svoju štetu rade. Da se prave da ne vide i nisu videli.
Verujem da i vi često slušate ili čitate o tome kako danas „niko neće obaveze“ – emotivnu vezu, zasnivanje porodice, dobijanje dece. Kako većini odgovaraju neobavezni i poligamni odnosi bez pravila, uslova, jasnosti i granica. Kako danas niko nikome ne prilazi. Tj., muškarci ženama. Obrnuto se i dešava. Možda ste i sami pogođeni problemom današnjice kada je o partnerskim odnosima reč.
S druge strane, ako pogledate u bliži ili dalji krug svojih prijatelja ili poznanika, shvatate da najmanje jedna osoba iz tog kruga „uvek ima nekoga“, zar ne? Pitajući se kako joj polazi za rukom i upoređujući se s njom, shvatate da ta osoba može i pristaje na stvari na koje vi nikada ne biste, je li tako? Važno joj je, pre svega, da ne bude sama i nekoga ima? Upoređujući se s tom osobom, pitate se da li preterujete i previše ste izričiti? Je li rešenje u tome da popustite i prilagodite se? Naravno da nije. Zdravo je, zrelo i krajnje pohvalno to što znate šta želite, očekujete i tražite od partnerstva s drugim. To što ne želite odnos u kojem nema privlačnosti, strasti i ljubavi, za početak. Nastavite da imate svoja Da i Ne. Rukovodeći se njima i slušajući ih, doći ćete do željenog emotivnog odnosa, pre ili kasnije.
Umem da kažem da se pre može desiti da dobra veza to prestane da bude, nego da loša veza postane dobra. U tom me mišljenju redovno učvršćuju iskustva i priče brojnih drugih. Dakle, ako želite dobar i partnerski odnos koji vas ispunjava mirom, zadovoljstvom i srećom – izlazite iz svih odnosa koji to nisu.
Izvor: https://www.sitoireseto.com/marina-drobnjakovic-zasto-mnoge-lose-veze-traju-duze-od-dobrih/
Marina Drobnjaković
dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica
