Pre neki dan, slatko sam se smejala gledajući jednu filmsku scenu u kojoj su razgovarala dva prijatelja. Jedan je govorio drugom kako spava s dvema udatim ženama i dodao da je „jedna od njih ostavila muža, a druga se sprema“. Rekao je to vidno zabrinut, svestan toga da je vreme da prekine da se viđa s njima.
Gledala sam tu scenu i pitala se kako to da gotovo uvek biva tako. Kako to da će mnogi od nas reći da znaju (za) ženu koja je upoznala muškarca zbog kojeg je iz istih stopa poželela da ostavi sve svoje i pođe s njim, gde god da je potrebno ili on želi? I kako to da će se mnogi složiti s tim da oženjeni muškarci ne ostavljaju svoje žene zbog svojih ljubavnica i da se ljubavnicama ne žene, ako žene i ostave? Interesantna su sva ta nepisana životna pravila, nisu li?
Ako vas interesuje tema rodnih stereotipa, verujem da su uspele da vas zainteresuju i stranice na društvenim mrežama koje ih promišljaju, preispituju i okreću naglavačke. Odlično su mesto za postavljanje pravih pitanja, dekonstruisanje, redefinisanje, traganje za odgovorima i rađanje promene. Mogu vam pomoći da shvatite koliko toga kao pojedinci i društvo podrazumevamo, pretpostavljamo, uzimamo zdravo za gotovo i kao nepromenljivo.
Znate li, recimo, muškarca koji je po ulasku u novu vezu oduševljeno konstatovao da je Ona žena njegovog života i da se ženi? Muškarca koji „požuruje“ i „pritiska“ svoju partnerku, uporno je pitajući kada će se venčati, dok ona, uporno, takođe, vrda i izbegava da se izjasni, ili mu daje nedovoljno dobar odgovor? Znate li poslovno ostvarenog i uspešnog muškarca koji shvata da je džaba sve što ima kada nema ženu, porodicu i decu? Da pogađam? Ne znate, kao što ne znate ženu kojoj muž ostavlja instrukcije za čuvanje dece, zar ne?
Setila sam se sada i svojevremenog rada s klijentom koji mi se obratio za pomoć jer je želeo jednako kvalitetan seks sa svojom devojkom i onom s kojom je vara. Dok pišem o svemu ovome shvatam koliko sam često, s jedne strane, slušala žene koje su žurile da odluče, izaberu, preuzmu odgovornost, vežu se i udaju, s osmehom i na svoju veliku radost, i muškarce koji su, s druge strane, osećali strah, čak i paničan, u susretu s uozbiljavanjem partnerskog odnosa ili života kao takvog. Nažalost, sve češće slušam žene koje preuzimaju i inicijativu. I rekla bih da problem s tim imaju muškarci kojima nije problem da je preuzmu. Dakle, radeći ono što bi trebalo da rade pravi muškarci žene su došle do toga da s njima ne uspevaju da budu.
Od klijentkinja koje su same često slušam kako bi volele da u vezama funkcionišu tako kako funkcionišu kada su same: poštuju sebe i svoje vreme, potrebe, želje, interesovanja i slušaju i svoj razum. Od onih koje su u vezama, pak, slušam drugu stranu iste priče: zaboravljaju na sebe i svoje potrebe, želje i interesovanja, odustaju od njih i sebe, poništavaju se i gube u prilagođavanju partneru i vode se, pre svega ili isključivo, emocijama ili razumom.
Mnogi se danas izuzetno plaše samoće. Toga da budu i eventualno ostanu sami. Usamljenost u zajednici s drugim podnose značajno lakše i to je, čini mi se, problematično po sebi. To što se veća važnost pridaje formi u odnosu na suštinu. Dakle, da se ima neko i da ne bude da se nema niko. Naravno, što ste neveštiji u samovanju i što se samoće kao takve plašite više, to ćete žurnije i nesvesnije ulaziti u veze. Kakve takve, ikakve. Međutim, ako zastanemo da promislimo samovanje i zajedništvo s emotivnim partnerom, shvatićemo sledeće: ako smo aktuelno sami i sami želimo da budemo, iz kojih god razloga i koliko god da nam je potrebno, važno je da sami naučimo da budemo i u tome uživamo. Ako smo, s druge strane, u vezi ili braku, jednako je važno da umemo da budemo i sami i uživamo u vremenu provedenom sa samima sobom. Dakle, bilo bi dobro da smo sa samoćom u miru i na ti, u svakom slučaju.
E sada, gde su partnerski odnosi tu su i (potencijalna) varanja partnera. Ako mene pitate, varanje najmanje ima veze s nezadovoljstvom samom vezom ili brakom. Jer, ako ste nezadovoljni vezom i želite da je prekinete – prekinućete je. Neće vam biti potreban dodatan, niti razlog bolji od nezadovoljstva kao takvog. Ako ste, pak, nezadovoljni vezom ali ne želite da je prekinete – nećete je prekinuti. U tom slučaju, upoznavanje nove osobe vas neće uvesti u promišljanje donete odluke, niti predomišljanje u vezi s njom. Neće ni ulaženje u vezu s novom osobom. Sve je, zaista, vrlo jednostavno i jasno dok ne zakomplikujemo i počnemo da se zavaravamo. I vrlo, vrlo često, varanje nije toliko posledica nezadovoljstva nekvalitetom partnerskog odnosa, koliko jeste u vezi sa željom da se isti iz sna probudi, „začini“ ili ponovo rodi.
Dakle, muškarac iz filma se ozbiljno dobro zabavljao i provodio dok nije postalo ozbiljno. Žene su se ozbiljno zainteresovale i emotivno investirale bez ozbiljno dobrog razloga. Dotični muškarac, dakle, nije iz filma iz kog su žene s kojima je u filmu ušao u neobaveznu vezu. Po(r)uka broj jedan ove kolumne je ova: birajte one koji su iz istog filma ili priče. Po(r)uka broj dva: imajte ozbiljno dobre razloge za ozbiljno voljenje.
Ako shvatate da vam je potrebno ili dovoljno malo kako biste dali mnogo, ili vam, štaviše, nije potrebno nimalo i patite i nezadovoljni ste jer je tako – uzmite hrabrost, nežnost, odgovornost i strpljenje u svoje ruke i obratite se nekom stručnom za podršku i pomoć. Za mrvicu drugačije možete već od danas.
Marina Drobnjaković
dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica
