Preokupacija geometrijom kućnih sitnica

Upaljač uvek stoji na sredini kutije sa cigaretama. Tanjiri se slažu godinama unazad ustaljenim redosledom – prvo duboki, pa plitki. Radna površina na računaru mora biti bez ijedne ikonice, a svi fajlovi uredno poređani po folderima. TA šolja za kafu ima SVOJE mesto. Papuče pod pravim uglom, prekrivači uštirkani, ravni kao da nikada niko neće leći na njih.

Sve se unapred zna. I kakva će reakcija uslediti ako je upaljač slučajno pored kutije sa cigaretama i ako su papuče ostavljene ukoso, a ne pod uglom od 90 stepeni u liniji sa krevetom i ako ne daj Bože šolja stoji negde drugde.

Da li ti je ovo poznato?

Preokupacija geometrijom kućnih sitnica preti da postane dosadna, zatim iritantna, a onda… Neko nije dobro pustio vodu u kupatilu!

Nemoj tako da jedeš!

Ne misliš ti to, već misliš na…

Jesi li sigurno zaključao vrata? Idem da proverim.

Opsesije su mentalni događaji koji se javljaju u obliku nametnutih misli, osećaja ili ideja, dok se kompulzije odnose na ponašanje pri kojem se ne može kontrolisati ponavljanje određenih radnji (brojanje, proveravanje, izbegavanje). Kad se radi o opsesivno-kompulzivnom poremećaju, obolela osoba može patiti od opsesija ili kompulzija, a može istovremeno imati i obe komponente ovog poremećaja.

Kompulzivne radnje obično nastaju kao reakcija na opsesivne misli s ciljem redukcije anksioznosti. Primera radi, ako osoba spoljašnji svet doživljava izvorom zaraze i pri tome razvije strah od dobijanja zarazne bolesti, kompulzivnom radnjom pranja ruku će pokušati da smanji napetost povezanu s mogućnošću da se zarazi.

Opsesije su često tematski sortirane poput:

Straha od kontaminacije ili prljavštine
Sumnje i teško podnošenje nesigurnosti
Urednost i simetričnost
Agresivnost ili užasne misli o gubitku kontrole nad sobom ili drugima
Neželjene misli koje uključuju agresiju 

Iako kompulzivne radnje u osnovi jesu pokušaj smanjenja anksioznosti, rezultat je često sasvim suprotan pa je one mogu još dodatno pojačati. Zbog ovoga se razvija začarani krug iz kojeg osoba teško izlazi bez stručne pomoći.

Ako se, pak, dotaknemo ovog problema iz ugla komšinice koja je došla na kafu i ispravlja nam rese na tepihu jer je uznemirava što nisu očešljane, hiperkontrola je možda prisutna i zbog dubokog nezadovoljstva svojim životom, te imamo za primer osobe koje preuzimaju odgovornost za gomilu loše poslaganih tanjira, ali ne i za svoje postupke, neispunjene snove, neotvarane rane.

Ne mogu dugo da sede mirno, a da nešto oko sebe ne pomere, ne isprave, ne očiste. Tako rade sa stvarima.. običnim, malim, neupotrebljivim objektima… Tako postupaju sa ljudima. Govore im šta misle, kako se osećaju, ubeđuju ih u svoju sliku o njima, a ne prihvataju druge onakve kakvi jesu. Sa takvima moraš nežno, strpljivo… Da plačeš zajedno sa njima dok meriš štopericom koliko dugo mogu da gledaju veš koji nije poslagan po bojama na sušilici.

Jer, u suprotnom – ubiće te.

Ali precizno I čisto, jer tako opsesivno-kompluzivni osećaj nalaže, a potom će očistiti fleku i usisati tepih, jer, važno je da sve bude „pod konac“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *