Ispovest devojke koja se zamalo ubila

Rekla je: „Ako se ubiješ, dićiću te iz mrtvih, da bih mogla da te ubijem zato što si se ubila”.

Bila je tu za mene u svakom smislu te reči. Dotrčala bi sa drugog kraja grada da me spreči da se ubijem, da mi uzme žilet iz ruke. Sve što je tražila je da je pozovem da me spreči, da izdržim dok ne dođe. Dok ne dođe da sedne pored mene. Čekala bi stpljivo da skupim snage da ustanem sa poda, da skupim snage da sebi dam šansu da se sutra probudim. 

Problem je nastao kad mi je smrt postala sloboda. Sloboda od napora koji moram da uložim da bih pomerila glavu da pogledam na sat. Sloboda od napora koji moram da uložim da bih ustala iz kreveta, od napora da bih se odvukla do izlaznih vrata… Problem je nastao kada nisam imala ni atom snage da joj pustim S.O.S. poruku, ni atom želje da sebi dam šansu da postojim, jer odakle mi atom želje kad je postojanje teže od olova. Problem je nastao jer lakše mi je bilo da umrem nego da smognem energije da još jednom udahnem.

Predozirala sam se. Predozirala sam se željna da odmorim od sebe, željna da pobegnem od sebe. Našli su me, nisu me pustiili. Nisu me pustili, jer su imali nade da ću naći način da budem živa, a da ne mrzim sebe. Nadali su se boljem sutra, ja nisam. Nisam verovala da ću doživeti da kažem “dobro sam”, a da to nije laž. Nisam verovala da ću doći do tačke gde ne mogu da se oslonim na sebe, do tačke u kojoj kad mi nije dobro ne kritikujem sebe, ne naudim sebi, nego skuvam kafu, zapalim cigaretu, odgledam seriju, buljim u tačku, operem kosu i okej sam. Okej sa time da nisam okej.

Psihoterapija za tebe sa pravim psihoterapeutom, koji tebi odgovara, je odgovor na pitanje kako sam do ovoga došla. Proces je dug, neće se desiti preko noći, ali doći će dan kada ćeš stajati ispred vrata na kojima piše “povuci” i po prvi put nećeš imati potrebu da povučeš obarač pištolja.


Anonimni autor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *