Odbacivši život prosečnosti, napravila je pravu „color revoluciju“ svojim instagramičnim i živopisnim haljinama kojima je, moglo bi se bez zadrške priznati, posvetila život. Ulicama Beograda poklonila je boje, ženama svoju maštu i raskošan senzibilitet, a sebi stvaralačku slobodu. Grejući se kraj vatre ostvarenih želja, srčana, širokoumna, vedra i raznobojna, Ana Tokin, sprska modna dizajnerka, podelila je sa nama svoju priču o samostalnosti, ostvarenosti, slobodi i jednom sasvim (ne)običnom životu…

Kako je klupko počelo da se odmotava i kako je Ana Tokin postala brend “Ana Tokin Design”?

– 2017. godine je stao život kakav sam poznavala do tada. Sve sigurne luke su nestale preko noći i moj svet je iznenada postao neizvestan. Po prvi put nisam imala za šta da se uhvatim, osim za sebe. Kažem “osim” jer tada nisam znala da je to, u stvari, jedino mesto za koje treba da se držim. Čudni smo mi ljudi… Uvek ćemo pre da poverujemo u nekog drugog nego u sebe. Nisu nas učili na vreme da od nas zavisi kakav ćemo život da živimo. Mnogo sam se bojala tada. Od svega me je bilo strah, ali opet taj strah me je održavao budnom, a za početak, to mi je bilo dovoljno. Širom otvorene oči i fokus na put ispred sebe.

Ali ako ćemo malo konkretnije, Ana Tokin je postala brend kada mi se smučio posao koji sam radila 20 godina i kada sam prestala da se sviđam sebi kakva sam osoba u međuvremenu postala. Ja sam neko ko obožava život i raduje se malim stvarima. Imam prirodnog dara za to, a predugo je trajala neka tuga u meni i došao je dan kada ta tuga više nije bila izdrživa. Obično tako biva, moramo da se dovedemo do stanja gde nema dalje da bismo se sakupili i krenuli u nekom drugom smeru. Veći za nijansu nego što smo bili i lepši iznutra za čitav svemir.

Da li si imala podršku dragih ljudi onda kada si odlučila da skineš korporativne okove i skočiš u nepregledni okean mode? 

-Ja stvarno imam sreću sa roditeljima. Oduvek su me podržavali, iako me nisu uvek razumeli. Mislim da je to vrhunac roditeljstva. Da pustiš svoje dete da bude to što jeste, makar ga ne razumeo na tom putu preobražaja. Možda sam baš zbog te podrške koju sam od njih dobijala kroz život, danas ovakva kakva sam. Čovek skoro sve može sam, ali nema potrebe za tim. Mnogo je lakše kada postoji neko ko veruje u vas, jer dešava se često da vam ta njihova vera da snagu kada svoju negde usput izgubite. Mnogi prijatelji su me podržali, neki i nisu. Ti koji nisu su nekako sami otpali i nema ih više.
Postoje tri sorte ljudi: oni koji nisu tu za vas, oni koji su tu za vas samo kada vam je loše, jer im to pomaže da se osećaju dobro, ali nažalost nemaju kapacitet da budu uz vas kad doživite uspeh; i treći su oni koji su tu bez obzira na sve. Koji plaču i vesele se zajedno sa vama. E, ti treći su oni čiju sam podršku imala.

Da li je moda za svakoga i zašto nije ili jeste?

-Ako pođemo od pretpostavke da je svako od nas sposoban da kreira svet oko sebe, onda bi odgovor bio da je moda za svakoga. Jer, moda je kreativni izraz kroz estetiku i stil. Ali ne koriste svi svoje moći u svim segmentima, pa tako ni u ovom.

Modni dizajneri i kreatori ne moraju lepo da se izražavaju da bi pokazali svoje besprekorne estetske kriterijume kada je izbor odeće u pitanju. Njihova dela govore sama za sebe. Ali, kako bi glasila jedna tvoja mudrost o modi koju bi volela da preneseš mladim generacijama?

-Mislim da je autentičnost ključna stvar u bilo kom stvaranju. Ta posebnost koju svako od nas dobije po rođenju. Ja to vidim kao neko svetlo koje gori u svakom od nas. I ni jedno nije isto, razlikuje se po nečemu, recimo u nekoj nijansi jačine. Onaj ko je otkrio svetlo u sebi, taj sija najjače i njegovo svetlo se vidi nadaleko. Neki svoja svetla još nisu otkrili. Uglavnom ih ne vide od straha ili manjka vere u sebe, ali svi ga imamo. Kada čovek pronađe svoj unutrašnji izraz, onda se on lako pretoči u sve što stvara. Da li je to roman, automobil ili haljina, potpuno je svejedno. Jer svako od nas ima privilegiju da bude poseban u nečemu i ne postoji niko ko sija našim svetlom. Kada čovek razume koliko je to moćno, nikad više neće poželeti da bude neko drugi. Drugi ljudi ili njihov rad mogu da nam budu inspiracija za stvaranje, ali uvek treba da se vratimo sebi i izlijemo u kreaciju ono šta nosimo u sebi.

Da li naša sredina uzima za ozbiljno profesiju kojom se sada baviš?

-Ne razmišljam kako sredina gleda na moj posao. Ne razmišljam ni o čemu što ne mogu da promenim. Energiju usmeravam samo tamo gde mogu da utičem na nju. Mi ne možemo da kontrolišemo  druge ljude, jedino koga možemo da kontrolišemo smo mi sami. Važno mi je da žene koje kupuju moje haljine vole moj rad, da su zadovoljne i da mi se vraćaju. Jer meni su one važne. A što se ozbiljnosti tiče, ja znam koliko sam ozbiljno posvećena svom poslu, i to mi je dovoljno. Uvek će se naći neko ko će da nas slavi i neko koga ćemo da žuljamo. Tako je od uvek bilo i tako će biti dok se ljudi ne osveste u potpunosti. Mi tu ne možemo ništa sem da gledamo svoja posla i da damo sve od sebe da to što radimo, uradimo najbolje što možemo.

Kako bi opisala svoje haljine i kome su one namenjene?

-Ja sam romantična, volim život, boje, ljude, dobru hranu, provod i putovanja. Takve su mi i haljine – životne. Pravim ih za žene slične sebi, koje imaju duha i životnu iskru. Koje su po malo luckaste i puno ženstvene. Ali pre svega, pravim ih za budne žene, osvešćene, koje se ne opterećuju svojim izgledom i malim nesavršenostima koje imaju, nego im je pažnja na kvalitetu života i ličnom rastu.

U kojim trenucima ti se obraća “boginja kreative” i kada osećaš potrebu da stvaraš?

-Ja stvaram stalno. Nemam konkretno vreme predviđeno za to. Nikad ne znam kada će muze da se pojave, ali kad god da dođu, dočekam ih raširenih ruku. Prvu haljinu za zimsku kolekciju sam smislila letos dok sam bila na odmoru u Dalmaciji i plutala po površini vode zatonskog zaliva. Sećam se dobro tog trenutka. Sunce je bilo ono blago jutarnje, što miluje, a ja sam bila skroz opuštena, onako kako je čovek opušten kad je na moru.

Kad je neko kreativan, dovoljno je samo da živi i posmatra sebe i svet oko sebe i iz tih svakodnevnih događaja se rađaju ideje.

Moda je prolazna, a stil je večan. Koji stil je, po tvom mišljenju, vredan večnosti?

-Nosim neku sentimentalnost u sebi. Volim da gledam stare slike, da slušam muziku koja me vraća u neke događaje iz prošlosti. Tako je i sa stilovima. Mnogo volim duh prošlih vremena. Privlačne su mi kasne 20-e i početak 30-ih godina prošlog veka. Prohibicija i glamur buržoazije. Detalji u modi tog vremena. Krzneni okovratnici, džepni satovi, šeširi i prugasta odela. A volim i kraj 50-ih godina, tada mi je žena bila najženstvenija.

Generalno posmatrano, da li bi mogla da kažeš nešto o načinu odevanja ljudi na ovim prostorima? 

-Moda je danas kao i sve drugo, refleksija trenutnog stanja čovečanstva. Malo ko je danas odvažan da bude svoj. Svi slede neke trendove. To je doduše oduvek bilo, samo što je u vreme mog odrastanja trend bio da se razlikuješ od drugih. Znala sam da izađem napolje kao pokretni cirkus, u tatinom oversized kaputu sa zakačenih 50 zihernadli na jednom rukavu i fluorescentnim kaiševima obmotanim oko članaka, samo da bih bila drugačija. A danas nažalost ne vidim to na ulici. Ljudi su uniformisani, uglavnom u tamnim bojama, kao da je kažnjivo zakonom da obučeš nešto vedro. Jedna od prepoznatljivih stvari u mom radu su boje i šareni dezeni. Mnogo se obradujem kada na ulicama Beograda vidim neku svoju cvetnu haljinu kako veselo tumara gradom u potrazi za novom avanturom.

Da li svakog dana stvaraš svoj “mali Pariz” u Beogradu ili je u pitanju ipak neki drugi grad, kultura?

-Slojevitost koju posedujem sigurno ima veze sa putovanjima kroz život. Svaki grad me je malo odredio, ali najviše ovaj u kom sam odrasla i u kom živim.

Koji je krajnji cilj koji želiš svojim radom da postigneš?

-Volela bih da imam neku malu radnju jednog dana. Ništa pretenciozno, samo neko mesto koje bi odisalo toplinom, gde bi haljine mogle da žive i raduju se kada dođe neko da ih kupi.

Modni savet za  novogodišnji „pidžama“ parti 2020?

– Umesto pidžame, neka bude spavaćica, neka nežna od svile i na bretele. Preko nje kimono ili neki seksi ogrtač. Uvek pre biram haljinu umesto pantalona, pa tako i sad spavaćica, a ne pidžama. A pored toga, razume se, po koja flaša ohlađenog šampanjca i što više Sinatre. On je idealan za ovaj period godine.

---

Instagram: @anatokin.design
Facebook: Fashion blend by Ana Tokin