Predstavnica (R)acionalne manjine, glavna urednica magazina „Ogledalo“ otkriva svoju bogatu novinarsku biografiju koju je gradila budnih očiju. U želji da radi ono što voli i živi onako kako želi, omogućila je sebi luksuz savremenog sveta – i ljubav i posao. Brojna iskustva pozicionarila su je na mesto na kojem je danas a koje iziskuje odgovornost, istrajnost i veru.
Od utrobe, preko vrtića i škole, kako si došla do novinarstva?
– Sasvim slučajno, i ne to nije kliše. Nakon završene srednje škole upisala sam dva fakulteta u Beogradu. Na jednom sam diplomirala, Odnose s javnošću, dok sam filozofiju ostavila da visi u vazduhu. Poznanstvo sa jednom Saškom i Moni, dovelo me je do “Story” magazina gde sam i počela da radim zabavu. Intervjui sa poznatim ličnostima, zabave, promocije, brančevi, koncerti, sve je to bilo u opisu mog posla. “Story” magazin sa mojim objavljenim tekstovima ponosno čuvam. Put me je dalje odveo do Bebe Dragić na “TV Prva” i emisiju “Exkluziv” gde se nisam dugo zadržala jer se moj karakter nije poklopio sa njihovim zahtevima i potrebama. Nakon toga sa koleginicom Martom odlazim na “Ženska TV”, MTS kablovsku televiziju. Najlepše dve godine provela sam radeći na dve emisije – “Extra” i “Kvartet”. Tu sam se oprobala i kao voditeljka što je mom lavovskom egu vrlo imponovalo. Međutim, toliko sam bila ambiciozna i okrenuta poslu da je moj privatni (ljubavni) život trpeo, sve dok jedne večeri nisam sela sama sa sobom u svom podstanarskom stanu kod Kalenić pijace i posložila prioritete. U novembru sam počela da se zabavljam sa svojim suprugom Urošem, a već u februaru sam otišla sa televizije u Austriju i nakon deset godina ostavila svoj Beograd.
Po kojim anegdotama pamtiš period saradnje sa poznatim ličnostima?
– Smatram da je saradnja sa poznatim ličnostima mnogo lakša i zabavnija od informative i hronike. Delim ih na zvezde, polu zvezde i wannabe zvezde i ne, to nema veze sa njihovim uspesima već sa ponašanjem. Interesantno je da sa pravim zvezdama poput Zdravka Čolića, Jelene Karleuše, Dragana Bjelogrlića, Nine Badrić, Severine, Srđana Todorovića, Ane Bekute, Vesne Zmijanac, Džeja, Lepe Brene, Miloša Bikovića, Radeta Šerbedžije i drugih, bilo najlakše sarađivati. Zvezdu ne čine samo dobra pesma ili dobar film. Biti zvezda je stav, ponašanje i poštovanje, jer poznate ličnosti i novinari su jin i jang, jedni bez drugih ne možemo. A ja sam bila baš onaj novinar kome kad kažeš da je neko “težak” sagovornik dam sve od sebe da iz njega izvučem najbolje i nikada se nisam plašila da postavljam lična pitanja i “gađam pravo u glavu”. Najteže mi je bilo kada na hladnoći ispred nekog kluba, hotela ili kuće čekam par sati da uzmem intervju ili kad moram da se smejem na silu jer je neka wannabe zvezda umislila da je Bog. Često ljudima ispričam kako sam se ludo provela na koncertu Miroslava Ilića u Sava centru i kako nisam prepoznala Željka Samrdžića u roze odelu, a bio je počasni gost.
Kako izgleda rad na poziciji glavne urednice online magazina “Ogledalo”?
– Posle svega što sam vam ispričala složićemo se da je “Ogledalo” moj najbolji korak ikada. Nastao za vreme pandemije Korona virusom 1. maja, opet slučajno. U priču smo krenuli Goran Milatović i ja. Trenutno naš tim broji 10 autora, a magazin ima skoro 5000 mesečnih poseta. Iako mi cela ova priča budi neizmernu toplinu, naporno je sve ispratiti, pročitati, ispraviti, objaviti. Pored „Ogledala“ imam još dva posla kojima se bavim i sve to ume da bude vrlo, vrlo izazovno. Zahvalna sam jer kroz „Ogledalo“ mnogo učim, a imam i divne autore pune razumevanja, pa progledaju kroz prste kad pogrešim. Zajedničkim snagama idemo napred što me zaista raduje.
Kakva je to veza sa “Workroom11” studijom?
– U početku partnerska, a sada prijateljska. Goran Milatović, vlasnik studija, direktor i tehnička podrška magazina „Ogledalo“ je neko bez koga sve ovo ne bi bilo izvodljivo. Sedam godina je ideja o magazinu “čučala” u njegovom umu, verovatno dok nije sreo mene, jednako blesavu da bez dinara krenemo u celu ovu priču. Imali smo iskustvo i volju i, kada pogledam unazad, isplatilo se. Bez njega ne bih imala ni svoj sajt jelenarstojilkovic.com, a ne bih mogla da realizujem ni Ogledalo Podcast u saradnji sa kolegom i autorom iz Kanade, Srđanom Bogićevićem. Uz njegovo znanje i podršku uradila sam zaista mnogo i ne znam kako se ranije nismo sreli!
Živela si 3 meseca u Austriji i vratila se u Srbiju. Jesmo li ti nedostajali?
– Beč je prelep i život je tamo možda bolji ali meni i Urošu se nije baš svideo. Tačnije mi smo tu ponudu za posao, koja nije imala dodirne tačke sa mojim poslom i obrazovanjem, prihvatili samo da bismo videli da li možemo da funkcionišemo kada smo duže vreme zajedno, jer je naša veza bila na daljinu. Iskreno, Srbija mi nije nedostajala i ponovo imamo u planu da odemo, samo u jednu drugu zemlju. I nama su se kao i svima planovi izjalovili, ali smo to vreme iskoristili da samostalno renoviramo kuću. Na mom Instagram profilu jelenarstojilkovic objavljujem videe pre i posle – u hajlajtsu diy home i vidim da je ljudima zanimljivo pogotovo jer sve radimo sami. Skoro bez majstora. Savetujem svima da odu van granica naše zemlje i probaju život tamo negde, možda će se baš kao i ja iznenaditi saznanjem da sebe nosiš sa sobom, te da tebe zavisi da li će ti u životu sve biti “med i mleko”.
Sklona si “metamorfozama”. Razvoju ličnog puta. U kojoj si fazi sada?
– Jesam, zaista jesam i uglavnom se brzo prilagodim, ali mislim da sam u poslednjih godinu dana malo preterala. ☺ Promena je dobra i poželjna ukoliko shvatiš da nisi srećan i ukoliko ti emocija govori da možeš više. Pošto imam vrlo izazovan karakter, a i odgajana sam tako da ne dam na sebe, sa mnom nije uvek bilo lako. Međutim, kroz dugogodišnji rad na sebi zaista sam dosta toga korigovala. Jedna sam od retkih koja je odrastala uz majku koja je knjige o samopomoći čitala kada niko nije i koja je išla na časove joge kada su svi govorili da je to sekta. Otuda i moje veliko interesovanje za radom na sebi i alternativnim metodama za zdraviji i lepši život. Smatram da mi je mamino vaspitanje i odgajanje mnogo pomoglo, a tata mi je pokazao kakav muž i otac jedan muškarac treba da bude. Stoga nisam žurila s odabirom partnera, iako sam inače po prirodi nestrpljiva i želim sve sada i odmah. Kroz rad na sebi naučiš da usporiš, da dišeš, da sabereš i oduzmeš, odmoriš i ponovo kreneš napred. Jedino još uvek nisam naučila da zaćutim kad treba, jer kao što je Lav Tolstoj rekao:”Velika je snaga u onoga čoveka koji ume da prećuti i onda kada ima pravo”. Uveliko radim na tome.
Šta bi volela da postigneš svojim radom?
– Cilj i vizija mog rada je da inspirišem i motivišem, kako sebe tako i druge, da nas podsetim da smo svi isti i da smo svi jedno. Meni je skoro svako rekao da iz Leskovca, grada u kojem sada živim nikada neću moći da se bavim novinarstvom. Velika graška! Volja može sve. Kada sam osmislila ime i strukturu magazina Ogledalo, moj fokus je bio usmeren na kvalitetne teme i manje poznate ili nepoznate ljude sa jakom životnom pričom. Smatram da nas takve priče mogu pokrenuti. Uz to želim da budem podrška i dobar mentor svima koji se nađu na mom putu i zbog toga se i dalje edukujem. Oduvek sam bila drugačija i uvek me je vuklo nešto “van granica dozvoljenog”, samo što sada imam hrabrosti da sve svoje ideje i zamisli realizujem. I na kraju dana, kada se pogledam u Ogledalo, mogu da viknem sebi: Bravo!
Koja je tvoja super moć?
– Sem što spadam u 2% svetske populacije ljudi sa zelenim očima, pišem levom i desnom rukom, tačnije koristim obe strane jednako dobro. Rođena sam levoruka, ali su me u školi primoravali da pišem desnom rukom opet da ne budem drugačija od druge dece, što je kasnije ispalo super jer sam razvila obe strane istovremeno. I moja supermoć je iskrenost. Ponekad me uzdigne do neba, a ponekad gurne ispod zemlje. I to se zove život.
Hvala portalu Javna Lajna na inspirativnim pitanjima, sa zadovoljstvom sam odgovarala.
Javna Lajna se zahvaljuje na divnoj saradnji sa Jelenom i njenom rukotvorevinom – online magazinom Ogledalo.
