Istok Pavlović – IG postaje za TikTok ono što je danas Facebook za Instagram

Jednostavnost je produkt njegovog kompleksnog znanja, a popularnost samo manžetna na rukavu iz kojeg izvlači opšteprihvaćene digitalne ideje. Karijera mu je sastavljena od miliona pixela, a slika koju imamo o njemu je NEVEROVATNA. Za sebe kaže da je egzibicionista, ali rečnikom naroda, on je popularni bloger, stručnjak za internet marketing i jedan od najvećih promotera Twitter-a u Srbiji – Istok Pavlović.

 

Reč Istok smo ranije vezivali za izlazak sunca, a danas isključivo za jedno neuništivo prezime. Kako je nastalo “rađanje” brenda Istok Pavlović?

Mislim da je moj brend nastao tako što sam prvi na ovim prostorima krenuo da pišem o marketingu, a to sam radio na neki interesantan način koji se ljudima dopao i odatle je sve krenulo organski. Nikada nisam planirao da budem brend, odnosno poznat, ali moram da dodam da je na to dosta uticalo moje ime i to zahvaljujem svojoj majci koja ga je smislila zato što je to po teoriji brend nejminga zapravo fantastičan marketinški potez da se brendu da unikatno ime koje se lako pamti.

Tako da je moj savet svima da daju unikatno ime svom detetu.

Šta smatraš epohalnim potezom u svojoj intimnoj biografiji?

Najepohalnije je to što sam shvatio da od fakulteta neću imati neke preterane koristi i da moram sam da počnem da učim i da se samoobrazujem putem interneta. To je bio preloman trenutak u mom životu.

Jednostavan način objašnjavanja je ono što je tvoj najveći magnet za sve nas koji pokušavamo da se bavimo marketingom. Kako bi jednostavno objasnio da ne treba baš svi time da se bavimo bez da nas uvrediš?

To je dobro pitanje, zašto ja umem da objasnim stvari jednostavno, a većina drugih ljudi ne i mislim da je odgovor zapravo vrlo prost, a to je da ljudi imaju strah. Imaju strah da ako napišu nešto jednostavno da će ispasti neobrazovani, neuki, neprofesionalni i upravo ih taj strah navodi da komplikuju rečenice i koriste preterano stručne termine. Većina njih tako hoće da ispadne pametna. Ja radim obrnuto. Trudim se da ispadnem glup. Trudim se da što više pojednostavim stvari, da budem antiekspert, da pričam jezikom koji uopšte nije stručan.

Kako predviđaš blisku budućnost Instagrama, s obzirom na pad algoritma koji je bolan za sve biznise?

Mislim da taj algoritam nije neki preterani problem. Na to se žale ljudi koji su navikli da im se stvari dešavaju same od sebe, a sada moraju dodatno da se iscimaju da bi došli do ljudi i sada su u panici. Ali za nas koji se bavimo ovim stvarima, to nije ništa bitno jer ćemo doći do ljudi na ovaj ili onaj način. Tako da je odgovor na pitanje – Instagram neće propasti, on je i dalje tu, jedino što se fokus malo sveo i na TikTok kojim definitivno svako treba da se pozabavi, jer je vrlo moguće da će u nekom trenutku Instagram postati za TikTok ono što je danas Facebook za Instagram, dakle neka mreža za matorce sa smaračkim contentom.

Da si prinuđen u nekom virtuelnom svetu da izvršiš upgrade sprskog mindseta, koje bi elemente on sadržao?

Neki virtuelni upgrade srpskog mindseta definitivno bi sadržao više preduzetničkog duha, da se ljudi od malena informišu o kreativnosti i biznisu, ali i o kreativnim rešenjima za probleme, ne samo u poslu nego i generalno. Takav jedan predmet trebalo bi uvesti u škole.

Ljudi su ovde vrlo kreativni, ali fali nam biznis kultura u klasičnom smislu, da razumemo bolje kako stvari funkcionišu i da ulazimo lakše u neki posao. To nasleđe komunizma je i dalje prisutno u mnogim porodicama i još uvek postoji sputavanje mladih ljudi koji hoće da rade neki privatan biznis. I dalje imamo roditelje koji govore – pusti te tvoje gluposti, završi fakultet, treba ti papir, i tako dalje… Ta generacija umire, ali je još uvek nažalost prisutna.


U odnosu na standard mogućnosti su nam male. Da li živimo tako što prevazilazimo sopstvene mogućnosti?

Da se nadovežem na prethodno pitanje – ovde ljudi nemaju kulturu upravljanja novcem, upravljanja zaradom, životom… Daću vam primer: Oni koji uspeju da zarade neke velike pare u Srbiji, kada treba te pare da investiraju negde dalje da ne stoje tek tako, 99% ljudi jedino što zna jeste da kupi stan. To je možda odlika ovog mindseta, jer u državama u kojima kapitalizam dugo već funkcioniše ljudi investiraju u biznis i stan je jedna od poslednjih stvari o kojima razmišljaju, dok je to ovde sve što ljudi znaju. Neki su svesni da je to glupo i da je to najnekreativnija opcija za ulaganje novca, ali imaju strah jer ne znaju šta drugo da urade sa tim parama i mislim da je to ono što ovde nedostaje – kultura i obrazovanje u sferi investiranja.

Gde bismo bili danas da ulažemo u kulturu kao u kripto valute?

Da se u kulturu ulaže više nego sada, definitivno bi to nešto značilo, ali najveću razliku mislim da bi napravilo ulaganje u neku domaću proizvodnju. Kultura nije najbitniji problem zbog kojeg je ovde nizak standard. Ključna stvar koja pravi razliku je to što ovde nema proizvodnje. U svakoj sferi ekonomije počelo je previše da se uvozi, jer, svi bi želeli da se nešto uveze i da se u to ugrade. Ta kultura “ugradnje” koja nalaže da ne moram da budem kreativan i da izmišljam nešto nego ću da uvezem, zalepim etiketu i da se ugradim u tu cenu i tako živim, je najveći problem ekonomije ovde – nema dovoljno proizvodnje i ljudi kupuju stvari iz inostranstva, a ne od domaćih proizvođača. Ja nisam ekonomista, ali koliko slušam ekonomiste mislim da je to najbitnija stvar za razvoj jedne države, i zato su ovde i niske plate i nizak standard.

Dokaz za to su i plate u IT industriji. Ljudi koji sede za kompjuterima rade nešto za strance, odnosno, inostrano tržište, što znači da oni izvoze nešto van granica ove države i za to dobijaju novac i čim se izvozi neka vrednost van Srbije u zemlje u kojima je viši standard, ta vrednost se vraća kroz naknadu za to. To je najprostiji primer za to šta znači kada se nešto proizvodi.

Čak i u poljoprivredi… Ovde se ljudi zadovoljavaju time samo da proizvedu nešto, a retko ko razmišlja kako da napravi proizvod, brendira, jer to ljudima deluje jako komplikovano. Najlakše im je da zaseju, angažuju berače da to naberu, prodaju i to je sve. Nema dodatne vrednosti koja je ključna stvar u svetu marketinga.

Brzina Interneta u Srbiji je slabija nego u razvijenim zemljama. Da li to paradaksalno znači da smo sporiji u usvajanju informacija u odnosu na neke druge narode?


Brzina interneta nije presudna. Svi smo u svim državama došli manje-više do nivoa da je brzina interneta dovoljna za te neke stvari kao što je obrazovanje. Koliko god da je internet sporiji nego možda negde, svako može da otvori YouTube i da gleda šta hoće.

Imamo milione izvora edukacije, i svi već otprilike znamo gde možemo da prikupimo znanja, ali problem se javlja kada uvidimo da nisu svi izvori pouzdani. Na koji način se edukuješ i kako razvijaš svoja postojeća znanja? 

Ovo je pravo pitanje! Dakle, glavni problem u vezi sa edukacijom preko interneta i samoedukacijom je filter. Svega ima na internetu, ali ljudi ne znaju sami da naprave filter, počev od toga da gledaju YouTube antivakcinaške klipove ili klipove o ravnoj Zemlji, pa formiraju stavove, to je osnovni primer, ali za sve druge oblasti često nije ono što prvo iskoči na Googlu relevantno, ljudi treba da znaju da “kopaju” na pravim mestima.

Mislim da treba napraviti neki predmet u školama ili neki online kurs za ljude kako da uče online i naprave filter.

Kada mi nešto treba ja ću recimo da odem tačno na neke određene sajtove, na Reddit, Quora i  da formiram objektivno mišljenje, da prepoznam izvore koje je neko napisao i tako dalje. Primer – ako neko hoće da nauči videoprodukciju i da pravi bolje videe, kako to izvesti?

Odeš na Google i kucaš video production course i teško da će to dovesti do najboljeg mogućeg rezultata, ali treba proceniti za šta vredi izdvojiti vreme, koji kurs je najbolji. Čitanje između redova na internetu je jako važno, jer nije dovoljno da neko napiše – Ja sam ekspert, uzmite moj kurs. Treba znati istražiti ko zapravo nešto zna. Čak neko ko je dobar u svom poslu, ne mora da znači da je njegov kurs dobar.

Recimo, kupio sam Masterclass kurs filmske produkcije gde Martin Scorsese uči ljude filmskoj režiji i prilično sam se razočarao. On jeste genije, ali nije dobar predavač.

Treba čitati komentare na Redditu na Quora sajtu koji daju objektivno mišljenje, ali treba i znati prepoznati šta je objektivno mišljenje.

Foto: Bojan Marinković

Za koga NIJE Masterbox kurs?

Mislim da Masterbox kurs nije za ljude koji misle da je marketing nešto što može da se završi u dva klika. Ili koji gledaju na to kao na neki lak novac. Ljudi koji poznaju marketing po mom mišljenju, vrlo lako naprave neki isplativ biznis. Možda ću napraviti neki live projekat u kojem uživo pravim biznis sa ciljem da dođem do 1.000 evra mesečne zarade u roku od x nedelja.

Kada se poznaje digitalni marketing, svako može da ga koristi i u postojećem poslu i za pokretanje novog posla.

Da li vam je (S)eo svet na dlanu.

Sa znanjem marketinga zaista jeste ceo svet na dlanu i meni je to promenilo život – ja živim život svojih snova zahvaljujući znanju digitalnog marketinga.

Slike preuzete sa: https://masterbox.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *